Kada počinje starost? Naučnici su našli novu granicu, pa imate vremena da sve lepo isplanirate

Poznata izreka kaže da je "svako star onoliko koliko se oseća starim". Istraživanje naučnika sa Humbolt univerziteta u Berlinu pokazalo je da ta narodna mudrost nije nastala niotkuda. Članak objavljen u naučnom časopisu "Psihologija i starenje” pokazuje da se granica starosti i dalje pomera.

Generacijska razlika se vidi u odgovorima ljudi rođenih 1911. godine, koji su smatrali da starost počinje oko 71. godine, i onih rođenih 1956. godine – za njih je granica za starost bila 74-75 godina.

Starost tek posle 70.

Generacijska razlika je bila vidljiva i kod starijih ljudi na pitanje kada je njihova starost počela. Ljudi rođeni između 1911. i 1935. postavljaju raniju starosnu granicu od ljudi rođenih posle 1935. godine.

Percepcija granice starosti ne zavisi samo od generacije. Kako se ispostavilo, rod takođe ima uticaj.

Žene se duže smatraju mladima, a starost postavljaju u proseku 2,5 godine kasnije od muškaraca. Štaviše, što su ispitanici bili stariji, to je veća razlika između starosti u kojoj počinje starost za žene i muškarce. Da li bi žene mogle duže da se osećaju i ostanu mlade? Ili se možda više plaše starenja?

Još jedna pravilnost koju su naučnici uočili jeste pitanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Osobe koje su bile usamljene, u lošem psihičkom stanju ili bolovale od hroničnih bolesti ranije su ukazivale na prag starosti od zdravih ljudi kojima su blagostanje i zdravlje davali osećaj snage. Za njih je starost počela mnogo kasnije.

Novo otkriće

Istraživanja naučnika iz Berlina dokazala su i princip koji je svako od nas verovatno bar jednom primetio, ako ne kod sebe, onda kod svojih najmilijih: što smo stariji, to dalje pomeramo granicu nastupanja starosti. Na pitanje kada je počela starost, ispitanici koji su imali 64 godine dali su prosečnu starost od 74,4 godine. Međutim, kada im je postavljeno isto pitanje kada su navršili 74 godine, oni sebe uopšte nisu smatrali starima, a u proseku su starosnu granicu stavili na 76,8 godina.

Što smo stariji, granica starosti se pomera.

Zašto starimo kasnije?

Cilj studije je bio da se otkrije granica iza koje počinje starost u ljudskoj svesti. Stoga naučnici nisu postavljali pitanja o razlozima pomeranja granice. Međutim, dr Markus Vetštajn zaključuje da je razlog kasnijeg starenja sve duži prosečni životni vek i razvoj medicine, koji savremenim seniorima omogućava da ostanu zdravi duže nego što su mogli da se nadaju njihovi vršnjaci od pre 20 godina. Nije bez značaja i bolji životni standard i mentalne i fizičke aktivnosti kojima se bave starije osobe.

25 godina istraživanja

Naučnici sa Humbolt univerziteta u Berlinu ispitali su 14.000 ljudi od 40 do 100 godina. Svima je postavljano pitanje kada počinje starost. Istraživanje je sprovedeno 25 godina i svakih četiri do pet godina od ispitanika je traženo da ponovo navedu starost u kojoj se mogu smatrati starima.

Studija nemačkih naučnika dokazuje da starimo kasnije, što je, po mišljenju psihologa, dobra vest, jer zahvaljujući tome održavamo svoje telo i mozak u boljem stanju, upuštajući se u nove aktivnosti s verom da će "još biti vremena za starost".

BONUS VIDEO: