Doktor Ridiger Dalke: da li su alergije i autoimune bolesti odraz naše unutrašnje borbe

Poznati nemački lekar Ridiger Dalke odgovara na pitanja Sensine saradnice Nade Kaiser o porukama koje nam putem bolesti prenosi naša duša. Naučimo da čitamo njene simbole koji pokazuju put ka isceljenju.

Imaju li alergije i autoimune bolesti zajedničkog imenitelja kad je reč o porukama koje se bolešću pokušavaju probiti iz naše podsvesti?

Kopriva, lopuh, neven: kako ublažiti simptome polenske alergije...

Da, imaju, a to je agresija. Kod alergija tema je agresija, a kod autoimunih oboljenja - autoagresija. Agresija koja nije svesno doživljena i iskazana na adekvatan način traži svoj put da se izrazi. Ako se ne može iskazati svesno, može se spustiti na fizički nivo i ogledati se kao borba protiv alergena koji u osnovi nisu „napadači", tj. nisu opasni. Kod autoimunih bolesti telesne strukture napadaju same sebe.

PageBreak

Koja je pozadina alergija

Alergije i autoimune bolesti mogle bi se uporediti sa ratom i građanskim ratom. Borba se odvija ili sa spoljašnim ili sa unutrašnjim neprijateljem. Problem je kad je neprijatelj pogrešno definisan.

Koje poruke donose alergije i autoimune bolesti?

Simptomi ovih bolesti govore o našim granicama, o onome što odbijamo, o područjima u kojima smo netolerantni i ukazuju na stvari na koje smo preosetljivi.

Odbacujemo jedan deo stvarnosti i uključujemo svoj odbrambeni sistem kako bismo se od tog dela stvarnosti zaštitili. Alergija je i jedan od načina da kažemo „ne". Ona može biti i konflikt između velike agresije i velike senzibilnosti. Kod autoimunih bolesti umesto agresije usmerene prema van, organizam uništava sam sebe. To je izraz snažnog potiskivanja problema.

Možete li dati primer kako se to može manifestovati u nečijem životu?

Na primer, od neke se osobe može uvek očekivati da stoji na raspolaganju i zadovoljava očekivanja drugih, jer su to i njena uverenja. Njoj bi, međutim, bilo korisno da postavi granice tako što će reći šta želi i šta može učiniti, a šta ne. Od straha da će biti odbačena, ona to ne čini, ali joj telo, na primer, reaguje astmom (što ukazuje na to da „nema vazduha"). Evo drugog primera: osoba može biti alergična na mačju dlaku. Ima, na primer, neurodermitis, što će je na neki način opravdati da ne mora da zadovollji očekivanja. Svaki simbol, npr. alergija na mačju dlaku, ima neko značenje koje svako ponaosob može otkriti tako što će se zapitati šta je on lično projektovao, u ovom slučaju u mačku, pa da mu ona bude krivac zašto nešto ne može ili ne želi učiniti. Mačka mu daje opravdanje.

Agresija upotrebljena u borbi za moć, alergiju može koristiti kao oruđe. Na primer, žena može želeti da joj partner da više podrške, a to ne zna ili se boji da izrazi na adekvatan način. Tada može razviti alergiju na polen. To znači da neće moći da izlazi iz kuće i da će partner morati da obavlja njene zadatke. To, međutim, izaziva grižu savesti koja, opet, potiskuje agresiju i začarani krug se nastavlja.

Hrana za jači imunitet osoba koje boluju od astme i alergija...

Sličnih primera ima i za autoimune bolesti. Lečio sam mladu ženu koja je bolovala od multipla skleroze. Bila je peta ćerka u porodici u kojoj je otac silno želeo sina. Kada ga nije dobio, tu najmlađu kćer počeo je da tretira kao sina i stoga joj davao mnogo pažnje. Da bi mu uzvratila ljubav, ona se i ponašala i oblačila kao muškarac, pa se čak priključila i fudbalskom timu. Obolevši od multipla skleroze, više nije mogla da hoda, a kamoli da igra fudbal. Autoimuna bolest kod nje je bila napad na sopstvenu žensku prirodu i istovremeno neizražena agresija na činjenicu da se od nje traži da bude ono što nije. Simptomi koji su se pojavljivali (prvenstveno na nogama) pokazivali su da ne ide svojim pravim putem. Dugo smo radili na tim sadržajima, a kad ih je potpuno osvestila opet je prohodala.

Može li se nešto iščitati iz materije na koju je neko alergičan - hrana, polen, sunce, određeni metali...?

Alergeni su simboli za nešto vitalno ili prljavo, a oboje možemo vrednovati kao opasno. Oni su često simbolično povezani sa nekim doživljajem ili osobom prema kojoj osećamo bes ili averziju. Tako postoje dve grupe alergija. Jedna je u vezi sa erotsko-seksualnim temama koje neki ljudi doživljavaju „opasnima". Ako su nečije teme iz ove grupe, može postati alergičan na seme, polen, plodove, životinjsku dlaku - na sve što ukazuje na seksualnost, razmnožavanje.

Teme druge grupe alergija su prljavštine, bezvrednost i sve što je u vezi sa ženstvenošću. U širem smislu, u alergenima „vidimo" prljavštinu, sve što nije čisto i vredno i to je razlog zašto se borimo. Evo nekih značenja alergena iz kojih se može zaključiti protiv čega se na nesvesnom nivou borimo kad razvijemo simptome:

Životinjske dlake: Strah od ljubavi sa animalnom, seksualnom pozadinom. Svako krzno ima nešto meko i toplo u sebi, što asocira na osećaje i erotiku. Imamo li s tim područjem potisnutih problema, sa njime bismo se mogli boriti unutar sebe alergijom.

Polen, seme: Predstavljaju plodnost, ljubav, seksualnost i nagone. Alergijom na njih pokušavamo se odbraniti od ovih tema. Poznato je da većina ljudi alergiju na polen prvi put razvije u životnim razdobljima kad su jako senzibilni (pubertet), kad imaju potrebu da se zaštite.

Ubod insekta: Predstavlja prodiranje u zonu komfora, opasnost, otrov.

Sunce i sredstva za sunčanje: Predstavlja nežnosti erotske i seksualne prirode.

Metali: Predstavljaju nešto neplemenito, nečisto i tu se, takođe, mogu povući paralele sa seksualnošću. Alergijom na neki metal pokazujemo da ovo područje odbacujemo.

Prašina: Predstavlja nešto prljavo, nepoželjno, banalno, obično, svakidašnje. Alergije na prašinu često se javljaju kod ljudi koji imaju osećaj više vrednosti, ali nemaju hrabrosti da nešto pokrenu.

Koja pitanja možemo sebi postaviti ako želimo istražiti pozadinu svoje alergije ili autoimune bolesti?

Zapitajte se šta vam se to „uvlači pod kožu", a da vi to ne želite, pa reagujete alergijom, borite se tako što produkujete simptome koji imaju simbolično značenje. Prisetite se kada se simptom prvi put pojavio i u kojim situacijama se javlja (situacije će vam mnogo reći o tome šta odbijate), zapitajte se šta ga pogoršava ili umanjuje, na šta vas prisiljava, a u čemu vas sprečava. Ono na šta vas simptom prisiljava deo je vas koji ne želite prihvatiti. Cilj je prepoznati kada i kako smo skrenuli sa koloseka i došli u ekstremnu situaciju koja je uzrokovala pojavu simptoma.

Izvor: Sensa