Ljudsko telo u svakom trenutku prenosi signale naše duše. Kako ih protumačiti?
Duša, viša sila ili životna sila
Postoji mnogo teorija o tome kada svest budućeg bića ulazi u ćelijsku strukturu, ali po svojoj prilici neka vrsta svesne percepcije ili inteligencije, koja upravlja celim procesom, prisutna je već u trenutku začeća. Bez obzira na to nazivali tu energiju dušom, višom silom ili životnom silom, ona je očigledno neodvojivo povezana s telom.
Ubrzo nakon začeća oblikuju se glava i kičma budućega deteta, a potom i ostatak kostura, što upućuje na to da kosti predstavljaju prvi impuls za otelovljenjem duše ili, rečima Roberta St. Johna (autora knjige Metamorfoza - prenatalna terapija), "prvi obrazac onoga čime započinjemo svoj život u trenutku začeća".
U njima je sadržano nasleđe predaka, karmički obrasci i svi drugi faktori oko kojih će se kretati priča života koji nastaje. Drugim rečima, kao osnovna struktura, najčišći i najgušći oblik energije koja održava ljudski život i omogućuje mu da se manifestuje, kostur je povezan s našim duhovnim bićem.
U skladu s tim, povrede i lomovi kostiju ili kakve druge traume povezane s koštanim sistemom, govore o vrlo dubokim negativnim uverenjima i konfliktima na duhovnom nivou, koji nas sprečavaju da se (i unutar sebe i u spoljašnjem svetu) i dalje krećemo onako kako smo navikli.
Mnogi ljudi se npr. zaglave u određenom načinu razmišljanja i doživljavanja sebe i drugih, zatvarajući se prema svemu novom i drugačijem, što bi moglo dovesti u pitanje njihov fiksirani svet. Kretanje i promena održavaju elastičnost u doslovnom i simboličnom smislu reči; ono što se ne menja s vremenom postaje rigidno, kruto, nepropusno. Okoštalo.
Česti lomovi kostiju u starijoj dobi govore o slabosti naizgled čvrste konstrukcije takvog načina življenja. Sprečavajući ga u obavljanju svakodnevnih rutinskih aktivnosti, slomljena noga, ruka i sl. prisiljavaju čoveka na mirovanje, pružajući mu time priliku da se odmakne od ustaljenih navika i svoj pogled okrene prema unutra, kako bi u tišini unutrašnjeg sveta pronašao nove sadržaje i novi, svrsishodniji način življenja, primereniji zahtevima i izazovima njegova unutrašnjeg bića, njegove dobi i životne situacije u kojoj se nalazi. Deo tela, koji je povređen, može pružiti dodatne informacije o prirodi konflikta, koji na taj način pokušava da se artikuliše.
