Ovaj sastojak zelenih biljaka mnogo je više od lepe boje. Brojna istraživanja potvrđuju snagu hlorofila u olakšavanju mnogih tegoba i bolesti. Jedan naučnik otkrio je da je hlorofil sličan hemoglobinu, pa može čak da poboljša i krvnu sliku.

Da li je tunjevina opasna po zdravlje: evo koliko tunjevine smeju da jedu deca, a koliko odrasli

Godina 2017. bila je na poseban način posvećena zelenilu. Tom je rečju (eng. greenery) institut Pantone, vodeći svetski autoritet za boje, nazvao nijansu koja je obeležila godinu. Od početka ovog veka Pantone svake godine proglašava „naj" boju u dizajnu i modernom življenju. Sveža i vedra nijansa greenery odgovor je na velika previranja, napetosti i neizvesnosti u današnjem svetu. Više nego ikad potrebne su nam pozitivne misli. Što smo užurbaniji i zavisniji od tehnologije, to više čeznemo za svojim iskonskim „ja". „Zelena je boja nade, harmonije, povratka prirodi, kreativnosti i novih početaka", izjavila je Leatris Ajsmen, izvršna direktorka instituta Pantone.

Taj svojevrstan zeleni talas podseća kako je boja koju izjednačavamo sa zdravljem i ekologijom zaista boja života. Naša planeta je zelena zahvaljujući hlorofilu, prirodnom pigmentu koji se nalazi u biljkama i algama, odnosno fitoplanktonu.

Hlorofil je ključan za fotosintezu, proces kojim biljke pomoću sunčeve svetlosti, koristeći pritom vodu i ugljen-dioksid, proizvode ugljene hidrate poput glukoze, skroba i celuloze kao hranu za svoj rast. Ta hrana je nužna i za opstanak ljudi i životinja jer samo biljke imaju sposobnost da energiju Sunca pretvore u hranljive materije korisne za sva bića. Fotosintezom nastaje i kiseonik, bez kojeg život na Zemlji takođe ne bi bio moguć. Ukratko, da nema hlorofila, ne bi bilo ni nas, objašnjavaju naučnici.

Odavno se biljno zelenilo smatra jednim od najmoćnijih prirodnih eliksira, a otkad su francuski biohemičari Žozef Kavento i Pjer-Žozef Pelitier pre dvesta godina prvi put izolovali hlorofil, on je neiscrpna naučna tema. Hlorofil je prozvan biljnom krvi nakon što je nemački nobelovac Ričard Vilstoter 1915. godine ustanovio sličnost između hlorofila i hemoglobina, crvenog pigmenta u ljudskoj krvi koji je nužan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i prenos kiseonika. Naime, molekul hlorofila građom je vrlo sličan hemoglobinu, s tom razlikom da se u središtu molekula hemoglobina nalazi atom gvožđa, a u hlorofilu je to magnezijum. Dokazano je da hlorofil povoljno deluje na krvnu sliku i pospešuje lečenje anemije jer se u organizmu ponaša poput hemoglobina.

Naučnici iz instituta Linus Pauling na američkom univerzitetu Oregon već decenijama sistematski proučavaju hlorofil. Pritom su analizirali i rezultate brojnih drugih stručnjaka objavljene u poslednjih stotinak godina. Među njima je švajcarski farmakolog Emil Burgi koji je 1932. u knjizi Das Chlorophyll als Pharmakon (Hlorofil kao lek) opisao da su njegova istraživanja potvrdila kako uzimanje preparata s hlorofilom, osim krvne slike, poboljšava i rad srca i uravnotežava krvni pritisak.

Analiza instituta Linus Pauling pokazuje da je 40-ih i 50-ih godina prošlog veka hlorofil postao popularno sredstvo za lečenje rana, čireva i crevnih upala. U časopisu American Journal of Surgery objavljen je niz medicinskih radova o tome, poput istraživanja G. H. Kolinsa (1945.), o izuzetnoj delotvornosti hlorofila u zaceljivanju oštećene kože, i kad se nanosi na kožu i kad se uzima u obliku oralnih preparata, i istraživanje E. Karpentera (1949.) o blagotvornosti hlorofila u lečenju čira na želucu. To je dokazala i poznata američka studija Offenkrantz, objavljena 1950. u časopisu Review of Gastroenterology. Pri tom istraživanju je više od 70 posto pacijenata s čirom na želucu već u roku od jednog do tri dana nakon početka uzimanja hlorofila otopljenog u vodi imalo znatno manje krvarenja, bolova i tegoba sa varenjem, a u razdoblju od dve do sedam nedelja kod većine je zabeležen potpuni oporavak.

PageBreak

Hlorofil protiv upala i bakterija

U Review of Gastroenterology američki naučnici H. Rafski i C. Kreger (1948.) opisali su povoljno delovanje hlorofila na ulcerozni kolitis. Posle je to potvrdilo niz istraživanja, među ostalima i ono koje je 2002. godine objavilo hebrejski univerzitet u Jerusalimu: ispitanici s ulceroznim kolitisom koji su uzimali koncentrat hlorofila od pšenične trave imali su znatno manje simptoma bolesti nego ispitanici koji su uzimali placebo preparat.

Naučnici objašnjavaju da hlorofil pomaže protiv crevnih upala i drugih tegoba s varenjem tako što podržava rad dobrih bakterija u crevima, dok istovremeno sprečava razvoj štetnih bakterija.

Vegansko zlatno mleko: 4 sastojka za ajurvedski napitak protiv toksina i bolesti

U današnje vreme naučnike najviše zaokuplja svojstvo hlorofila da štiti telesne ćelije od oštećenja, a time i od nastanka raka. Istraživači s američkih univerziteta Oregon i Johns Hopkins u poslednjih nekoliko godina objavili su u časopisima Cancer Prevention Research i Journal of Cancer niz studija o tome kako hlorofil u organizmu blokira aflatoksine koji nastaju u namirnicama zbog delovanja određenih vrsta plesni, odnosno gljivica. Na pojavu aflatoksina utiče način prerade i skladištenja hrane, a najčešće se nalaze u žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i krompiru, kao i u mleku i mesu ako je hrana koju su jele životinje sadržala visoke koncentracije aflatoksina. Smatra se da oni povećavaju rizik nastanka raka, a najviše se povezuju s rakom jetre. Naučnici su utvrdili kako hlorofil sprečava da aflatoksini uđu u krvotok i onemogućava njihovo štetno delovanje.

Hlorofil se pokazao delotvornim i protiv drugih vrsta karcinoma - na primer, utvrđeno je da uništava ćelije raka debelog creva. Takođe je otkriveno da poboljšava delotvornost lekova protiv raka.

Lekovita moć hlorofila nezaobilazna je u teoriji o kiselosti organizma, koja se sve više primenjuje u tumačenju nastanka raznih poremećaja i bolesti, a naročito hroničnih i degenerativnih oboljenja. Savremeni način života, pre svega nezdrava ishrana i štetne navike poput pušenja, zatim stres i onečišćenost okoline narušavaju pH organizma, odnosno prirodnu ravnotežu kiselog i baznog (alkalnog) u organizmu, što uzrokuje manjak kiseonika u ćelijama i njihova oštećenja. Upravo hlorofil, koji sa sobom donosi kiseonik, magnezijum i druge nutrijente ključne za dobijanje energije, smanjuje kiselost i alkalizuje telo. Hlorofil se naziva superhranljivim koncentratom sunčeve svetlosti koji nas revitalizuje iznutra.

Zelenilo je osnova mnogih programa za jačanje organizma i održavanje normalne telesne težine. Na primer, istraživanje sprovedeno 2014. godine na švedskom univerzitetu Lund pokazalo je da ekstrakt spanaća do 95 procenata smanjuje tzv. hedonističku glad za brzom hranom i slatkišima i povećava uspešnost mršavljenja više od 40 posto.

„Sva jela i napitke pripremamo na zdrav način, i to od sezonskih namirnica lokalnih ekoloških proizvođača, da bismo maksimalno očuvali svežinu i bogatstvo hranljivih materija. Koristimo mnogo autohtonog zelenog povrća poput spanaća, blitve, poriluka i komorača, kao i začinsko bilje: peršun, mirođiju, nanu, žalfiju... Svi oni obiluju hlorofilom, ali i brojnim drugim vrednim sastojcima. Osim hlorofila, u kojem se nalazi magnezijum, zeleno povrće odličan je izvor i gvožđa, kalijuma, vitamina B, C i K, folne kiseline, enzima i vlakana koja su izuzetno važna za varenje i ravnotežu dobrih crevnih bakterija. Dakle, zeleno je mnogo više od samog hlorofila, on dolazi u sinergiji s nutrijentima koji takođe doprinose alkalnoj ravnoteži organizma. Osim zelenih namirnica, treba jesti povrće i voće drugih boja - žuto, narandžasto, crveno, plavo, ljubičasto... Od zeleniša ćete dobiti najviše dobrobiti ako ishranu i zašarenite", preporučuje Katja Pilar, nutricionistkinja. Energetizujuće i pročišćujuće zelene namirnice odlično se uklapaju u jelovnike osoba koje žele da revitalizuju organizam, smršaju ili se reše hroničnih tegoba poput bolesti disanja i alergija.

Osim u zdravstvenom turizmu, jela i napici od zelenih namirnica generalno su postali veliki svetski hit. Posebno je traženo povrće u čaši. Na primer, teniski šampion Novak Đoković u svom veganskom restoranu Eqvita, u Monte Karlu, miksuje zelene sokove od brokolija, lisnatog povrća, peršuna, krastavca, bosiljka... U Njujorku je, pak, popularna voda s hlorofilom kakvu nudi restoran Chalk Point Kitchen, čuven po specijalitetima od organski gajenih namirnica. Vlasnik restorana Met Livajn kaže da u mešavine krastavca, nane, algi, pšenične trave i drugih zelenih koncentrata dodaje i malo tečnog hlorofila, popularnog preparata koji se može nabaviti u apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Osim sokova mladog lišća žitarica, koncentrati hlorofila često se dobijaju od algi ili deteline lucerke, poznate i kao alfa-alfa. Takozvani čisti hlorofil dostupan je u prahu, tabletama ili tečnosti koja je gotovo bez ukusa, a može da se dodaje u napitke.

„Ne postoje konkretni podaci o tome kolika je iskoristivost takvih preparata u organizmu. Ako ih uzimate, proverite jesu li bez hemijske obrade, konzervansa, veštačkih boja i zaslađivača, i pridržavajte se uputstava o uzimanju koja su navedena na pakovanju. Iako se takvi preparati preporučuju za jačanje imuniteta i pročišćavanje organizma, oni ne mogu da zamene zdravu ishranu", ističe magistar farmacije Malči Rogoznica.

Skladištenjem i kuvanjem namirnica može da nestane i do dve trećine hlorofila, pa zato povrće treba da se jede ili da se od njega miksuju napici, u što svežijem obliku. Priznati stručnjak za ishranu George Mateljan, osnivač portala whfoods.org i autor knjige Najzdravije namirnice sveta, preporučuje samo kratkotrajnu termičku obradu povrća da bi se maksimalno očuvala zelena boja, a time i količina hlorofila i drugih hranljivih materija. Brokoli, kelj, raštan, prokelj i mahune dovoljno je pet minuta kuvati na pari, a spanać i blitvu, pak, od jedne do tri minute kuvati u vodi. Mateljan navodi da je dugogodišnjim isprobavanjem različitih metoda kuvanja ustanovio kako je upravo toliko vremena potrebno da prehrambena vrednost, ukus i tekstura povrća budu na vrhuncu.

Izvor: Sensa