Vaznesenje Hristovo, praznik poznatiji kao praznik Spasovdan, proslavlja se svake godine 40 dana nakon Uskrsa i uvek se obeležava u četvrtak. Prema zapisima, tog dana su Hristovi učenici sedeli za trpezom, kada im se Hristos ponovo javio i poručio da propovedaju Jevanđelje po celom svetu. 

Brojni običaji i narodna verovanja povezani su sa ovim praznikom, ali neki od njih vezuju se i sa staroslovenskom mitologijom. Božanstvo Spas imalo je ulogu zaštite i spasenja, pa su mu se na ovaj praznik obraćali molitvom: Sveti Spase - spasi duše naše! Prema verovanju božanstvo Spas štitio je useve od udara i gromova boga Peruna.

Prema starom verovanju na Spasovdan je važno zaštiti dom od negativne energije i loše sreće, a iz poštovanja prema prazniku izbegavaju se teški poslovi. Glavni simbol praznika je krst, a običaj je da se od leskovih grančica napravi krst koji se stavlja na krov kuće, u polja, livade i njive kako bi se domaćinstvo zaštitilo od zla i nesreće. Ovi krstići se čuvaju tokom cele godine, pa se na sledeći Spasovdan pletu drugi. 

Vernici na Spasovdan ujutru odlaze u crkvu na molitvu, a kasnije se praznik proslavlja uz bogatu trpezu i dobru energiju. Prema starom verovanju, prva stvar koju treba pojesti na Spasovdan su jagode, a nekada se za ovaj praznik spremalo pečenje i cicvara. Drevni običaj je da se od Nove godine do Spasovdana ne pije mleko. Takođe, postoji verovanje da na Spasovdan ne treba dremati preko dana, jer ćemo onda cele godine biti pospani.

Spasovdan je krsna slava grada Beograda još od 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević ustoličio Beograd kao prestonicu. U čast obnove i napretka, grad je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje, praznik koji simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje Grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.

Svake godine na ovaj praznik u Beogradu se organizuju Spasovdanskelitije.

Izvor: Sensa