Svake godine 28. juna pravoslavni vernici proslavljaju Vidovdan. Ime ovog praznikavuče korene još iz staroslovenske mitologije. Vid je smatran vrhovnim božanstvom i verovalo se da je svevideće božanstvo, pa postoji narodno verovanje da se na praznik Vidovdan "otvaraju oči".

Ovaj praznik je povezan sa staroslovenskom mitologijom, kulturom, ali i istorijskim zbivanjima. Na Vidovdan 1389. godine odigrao se Kosovskiboj, pa se na ovaj dan slavi i lik kneza Lazara. Na praznik Vidovdan, pravoslavni vernici slave Svetog mučenika kneza Lazara i Svete mučenike.

Praznik Vidovdan traje za vreme Petrovdanskog posta, a posti se na ribi. U hramovima se na Vidovdan služi liturgija kojoj vernici prisustvuju.

Od davnina se na ovaj praznik vezuju razni običaji na Vidovdan, pa tako postoji staro verovanje da ono što danas vidite može uticati na vašu budućnost. Ono što bi čovek tada video, u tome bi, po opštem uverenju, kasnije imao uspeha. Prema starom običaju , nekada su se ljudi na Vidovdan umivali rosom i izgovarali reči - "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio."

Na Vidovdan su nekada neudate i slobodne devojke brale vidovu travu (vidac) i stavljale je pod jastuk pred spavanje. Smatralo se da će možda sanjati svoju srodnu dušu i budućeg muža.

Praktikovali su se rituali za zdravlje, pa se na Vidovdan bala trava zvana vidovčica, stavljala se u vodu, a onda su se tom tečnošću umivale oči kako bi bile zdrave cele godine.  

Izvor: Sensa