Pravoslavni vernici 12. oktobra proslavljaju Miholjdan, praznik posvećen Svetom Kirjaku Otšelniku, a ovo je izuzetno jedinstven praznik jer ga vekovima unazad obeležavaju na isti dan katolici, pravoslavci i protestanti širom Evrope.

Sveti Kirijak rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Monaški život započeo je u Jerusalimu, a služio je u više manastira. Prema spisima smatra se da je bio krupan i snžana čovek iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.

Poslednje godine života proveo je u pustinji, a poživeo je 109. godina. Monasi su ga poštovali kao iscelitelja i utešitelja ljudi. Praznik posvećen Svetom Kirjaku u Srbiji neke porodice proslavljaju kao krsnu slavu, a u Boki Kotorskoj slavi se kao zaštitnik pomoraca.

Za Miholjdan se vezuju mnogi stari običaji. Uglavnom običaji podrazumevaju da se na praznike ne radi, ali na Miholjdan se verovalo da treba završiti sve poslove. Ovo se nekada odnosilo na poslove u polju i oko kuće, a da kućni poslovi mogu sačekati i hladnije dane. Na osnovu ovog običaja nastao je još jedan običaj koji se dano poštovao - na Miholjdan se ne treba venčavati jer su gosti zauzeti završavanjem poslova, pa neće stići da dođu na proslavu, verovali su naši preci.

U Boki Kortorskoj Miholjdan je praznik pomoraca, nazivaju ga još i gospodski praznik, a nekada su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja. Mornari na ovaj dan ne bi isplovljavali na more. Nekada se verovalo da osobe koje su rođene na Miholjdan imaju posebne talente i darove i da će imati puno sreće u životu.

Prema narodnom verovanju, tek oko Miholjdana dolazi prava jesen, a topli oktobarski dani oko ovog praznika nazivaju se Miholjsko leto.

Izvor: Sensa