Pravoslavni vernici 30. marta obeležavaju praznik Svetog Aleksija Rimskog, odnosno Čoveka Božijeg. Sveti Aleksije rođen je u Rimu u bogatoj i uglednoj porodici. Kada je odrastao bio je primoran da se oženi, a on je odlučio da napusti svoj dom i ode u grad Edes u Mesopotamiji. Na tom putovanju odlučio je da živi asketskim životom neprestano se moleći Bogu.

Nakon 17 godina asketskog života Sveti Aleksije kreće u Laodikiju, ali je vatar lađu okrenuo ka drugom pravcu, ka Rimu. Svetitelj je smatrao da je to bio važan znak da treba da poseti roditelje.

Kada se na vratima porodične kuće pojavio obučen kao prosjak, roditelji ga nisu prepoznali, ali su mu dozvolili da živi u kolibi pored njihove kuće. Sveti Aleksije živeo je još 17 godina, a prema predanju, kada je preminuo njegovo lice svetlelo je kao Sunce.

Sveti Aleksije postao je poznat po imenu "Čovek Božiji", a vernici seovom svecu mole za zdravlje i pomoć. Postoji važan običaj na ovaj praznik, a to je da ne treba odbiti osobu koja od vas traži milostinju. Na ovaj način se podsećamo važnog životnog principa - da je svako dobro delo dar i blagoslov.

Svako dobro delo ostaje zapisano, a ukoliko niste u mogućnosti nekome da pomognete materijalnim stvarima, uputite mu lepu reč ili se pomolite za njegov život i zdravlje.

Sveti Aleksije Rimski je zaštitnik putnika, bolničara, prosjaka, hodočasnika i dadilja.

Izvor: Sensa