Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku, mnogo pre raskola između pravoslavne i katoličke crkve iz 1054. godine. Njegovi roditelji, bogati Grci Teofan i Nona, dobili su ga u vreme vladavine rimskog cara Valerijana (253. - 260. godine), koji je zbog strasti za zlatom organizovao vojni pohod na Persijsko carstvo. Pri krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači pobeditelj naroda. Duhovnom životu poučavao ga je stric Nikolaj, episkop patarski, sa kojim se kasnije i zamonašio u manastiru Novi Sion. Nakon smrti svojih roditelja, Nikola je prodao imanje i novac razdelio sirotinji.

U vreme progona hrišćana pod carevima Valerijem Dioklecijanom i Valerijem Maksimijanom, dospeo je u tamnicu, ali je i tamo nastavio propovedi. Još za života, smatran je svetiteljem. Zaštitnik je putnika i najčešće je prikazan kao jahač na belom konju. Slave ga mornari i ribari, a kod pravoslavnih Srba je jedna od najčešćih krsnih slava.

Prema predanju, smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom, te je ovaj srpski kralj crkvi u Bariju poklonio ikonu ovog svetitelja na kojoj se zasniva današnja predstava ovog sveca prihvaćena u celom svetu. Po predanju, na tu ikonu je verno prenet svečev lik nacrtan na saboru u Nikeji, te se ova srpska ikona smatrana čudotvornom. Čak i danas stoji iznad velike časne trapeze koja pokriva grob svetog Nikole, a načinjena je od srebra koje je poklonio kralj Milutin.

Praznik posvećen Svetom Nikoli slavi se 19. decembra, a za ovaj dan vezuju se razni običaji. Jedan od najvažnijih je da na ovaj praznik učinite dobro delo i da budete milostivi, ali važna je molitva koja se upućuje svetitelju za zdravlje, mir i radost. Veruje se da na dan Svetog Nikole treba da se potrudimo da oprostimo drugima i zatražimo oproštaj kako bi mir ispunio našu dušu.

Od davnina je postojao običaj da se na dan kada se ovaj svetac slavi, darujudeca orasima, jabukama i slatkišima. I u zapadnom i u istočnom hrišćanstvu, postojao je običaj da deca čiste svoje cipele noć pred praznika i stavljaju ih pored kreveta kako bi u njima ujutru zatekla poklon.

Postoji verovanje da SvetiNikola ispunjava molitve onima koji mu se mole i pomaže u ispunjenju želja, ali smatra se da se za jednu želju danas ne treba moliti. To je želja za materijalnim bogatstvom i luksuzom. Ovakve želje smatraju se pohlepnim, izuzev kada je reč o siromašnim ljudima koji se mole za svoje osnovne potrebe. Želje koje počivaju na istinskoj dobroti i humanosti, a naročito lepe želje, odnosno molitve za druge, veruje se da će Sveti Nikola pomoći da se obistine.

Sveti Nikola je najmnogobrojnija krsnaslava, odnosno najviše porodica u Srbiji slavi baš ovog Sveca kao zaštitnika doma. Pravilo koje vernici poštuju jeste da trpeza za Svetog Nikolu treba da bude posna, jer se slava obeležava tokom Božićnog posta, a pored osveštanog kolača i slavske sveće, priprema se i žito kao podsetnik na pretke.

BONUS VIDEO:

02:09
POLA SRBIJE SLAVI, A POLA IDE NA SLAVU! U nedelju je Sveti Nikola, a ovo su zanimljive činjenice o prazniku Izvor: Kurir televizija

 Sensa/M.D.