Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svaki dan je poruka: za samostvarenje je potrebna hrabrost

Profesor srpskog jezika i književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Nenad Gugl, u razgovoru sa Sensom otkriva šta je znanje i kako ga oživeti za budućnost.

  Izvor: Foto: Stefan Jokić

svaki_dan_je_poruka_za_samostvarenje_je_potrebna_hrabrost_2
Izvor: Shutterstock

Kako dati celog sebe

„Kada sam počeo da predajem u Trećoj beogradskoj gimnaziji shvatio sam da postoje mrtva i živa znanja. Mrtva znanja su ona koja ne pokreću misli, ni emocije. Ona su za savremenog čoveka dosadna, i bez obzira na njihovu često neprocenjivu vrednost, ona su čoveku sadašnjice daleka i neupotrebljiva. Predajući književnost susretao sam se sa mnogim idejama koje tako formulisane i u određenom kontekstu nisu pronalazile put do mojih učenika. Shvatio sam da je moja uloga da oživljavam mrtva znanja, to jest, da velike ideje koje nemaju moć da dotaknu savremenog čoveka preoblikujem na način da one ipak pronađu put, postanu interesantne, i dotaknu svojom snagom one koji me slušaju. Posle toga, na nagovor onih koji su imali prilike da me čuju, počeo sam da snimam video-klipove, a kasnije držim i predavnja. Reakcije su, za mene, bile neočekivano dobre. One su mi dale razlog da još više uživam u svemu, i da prepoznajem smisao u takvom poduhvatu”, otkriva Nenad Gugl.

A da je čoveku svakodnevice upravo potreban ovakav pristup, jednostavan, prijemčiv, pitak i ljudski topao, svedoče i sjajne reakcije koje je njegov prvi roman „Umro sam u petak”, objavljen krajem prošle godine, izazvao kod čitalačke publike. Dupke pune Velika sala SKC-a i sala Skupštine grada u Čačku prilikom promocija Guglovog romana svedoče da je književnost živa, kao i potreba za njom, i da je, kako pisac kaže, upravo tačka sustreta knjige i čitalaca mesto na kojem oboje oživljavaju. Ovakvom odzivu, pored svega ostalog, doprinosi i činjenica da on uvek sve radi čitavim svojim bićem, šta god da je u pitanju i kojeg god zadatka da se lati.

Smatrate da sve treba raditi tako da čovek daje celog sebe. Šta to, zapravo, znači?
Dati celog sebe nije isto što i davati sve od sebe. Kada dajemo sve od sebe, mi često ne dajemo celog sebe, jer nam je pristup svim svojim potencijalima uglavnom blokiran. Davati celog sebe je idealna šifra kojom možemo otključati sve u životu. To znači davati celu svoju snagu, svoje emocije, svoje misli i svoj duh. Dok ne dođemo u tu idealnu poziciju sasvim je dovoljno, i više nego dovoljno, davati sve od sebe. Niko od nas ne očekuje da dajemo više nego što možemo, ali ne očekuje ni manje od toga.

Na tom putu davanja celog sebe, ali i traganja za najboljom verzijom sebe, javlja se često i strah. Iako primarno koristan, pogrešno usmeren i previše prisutan, strah predstavlja najiracionalnije čovekovo osećanje. Kako se boriti sa strahom, kako ga pobediti i kada on prestaje?
Neki psiholozi kažu da je čovek biće straha. Međutim, trebalo bi da se stalno podsećamo da čovek ima mogućnost da pobedi svoj strah, ili bolje rečeno, strahove koje ima. Martin Hajdeger je rekao da se svi strahovi mogu svesti na jedan strah - strah od smrti, a smrt je, kao što znamo po Bibliji, došla kao rezultat nepriličnog ponašanja čoveka. Dakle, ako pobedimo svoje neprilično življenje, izbeći ćemo smrt, a izbegavajući smrt pobedićemo sve strahove. Možda je ovakvo zaključivanje prebrzo, i verovatno traži dodatna objašnjenja, ali ipak u njemu se krije odgovor koji treba zapamtiti. Ukoliko živimo ispravno nećemo imati strahove. Da bismo tako živeli neophodno je da znamo šta je ispravno, a šta ne. Kada to znamo, i kada postupamo ispravno, posledice su uvek dobre, makar izgledale i tragično.

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj