Učiteljica terapeutske joge Maja Popov: Ako duša nije srećna, nešto mora da se menja

Ispod umirene pojavnosti pulsira život žene koja uživa u sticanju saznanja, hrabro prati glas svog unutrašnjeg bića, svesna sve veće neophodnosti da prepoznamo duhovnost i ljubav u svom fizičkom telu kako bismo postigli neophodnu ravnotežu.

Transcendentalna meditacija: smanjuje stres, krvni pritisak, i smrtnost...

Kod dr Ernesta Srota, direktora nemačke akademije za ajurvedu završila je pulsnu dijagnozu i marma masažu. Najviša vedska znanja učila je od najvećih učitelja današnjice: Maharishi Mahes Yogija (transcendentalnu meditaciju, joga sutre, ayurvedu, đotiš, vastu), a kod Jadranka Mikleca se specijalizovala i za terapeutsku jogu i individualni pristup vežbanju, koji već godinama uspešno sprovodi sa učenicima i profesionalnim sportistima.

Sistem Ashtanga joge učila je od Dejvida Vilijamsa, koji je među prvima upoznao zapadni svet sa Ashtanga jogom. Mnoge naše javne ličnosti upravo su kod Maje naučile osnove joge, meditacije, pronašle način da se duhovno razvijaju i pomoć da se iscele - a među njima je i naš proslavljeni teniser Novak Đoković. Maja je skoro od samog početka stalni i stručni saradnik magazina Sensa, bila je predavač na Sensa vikendima, radionicama, seminarima, učestvovala je i u projektima Ulica srećnih misli i Grad sreće koje smo organizovali tokom 2013. godine.

PageBreak

Da li je Maja oduvek znala svoj put

Sva stečena znanja, iskustva, tehnike, Maja danas kombinuje tako da vas već pri prvom susretu proceni i u glavi stvara sliku šta vam je potrebno da biste postigli ravnotežu.

Ali nenametljivo, puštajući da se sami razotkrijete, da sami postavite prava pitanja njoj ali i sebi, tako da u procesu isceljenja učestvuju obe strane - onaj koji je po svoj mir došao, i onaj koji vas tom miru podučava.

Odajete utisak osobe koja je oduvek znala svoj put, koja je čvrsto na zemlji i jasno i precizno usmerena na svoje ciljeve. Da li to zaista jeste tako?

To je apsolutno tako, osim da čvrsto stojim na zemlji - u to baš nisam sigurna. Shvatila sam brzo da, kada pričam o znanju, počinjem da rastem i da se razvijam. Dešavalo mi se da nisam raspoložena za priču ili da nemam energije tog dana, ali sasvim slučajno me neko nešto pita i ja počinjem da objašnjavam i osećam kako to znanje mene puni i ozdravljuje.

Dok pričam i pomažem ili podižem nekoga kome je u tom trenutku to potrebno, zapravo radim i na sebi i tako oboje dobijamo. Kada pričam o čistom znanju znam da 100 odsto radim dobru stvar i zato ljudi moraju da imaju dobar rezultat.

Kao što iz stabla izbijaju izdanci koji stvaraju prelepu krošnju, iz našeg detinjstva grana se naša ličnost, probijajući se kroz nade, želje, ambicije, prirodne sile, dane mira i nemira. Ko je bila Maja Popov kao devojčica, tek pred izazovima života?

Odrasla sam u najlepšem mogućem okruženju, u mestu Palača pored Osijeka. Okružena bakom, dekom, roditeljima, starijim bratom, prelepom prirodom i mnoštvom životinja. Tek kasnije sam kroz život shvatila važnost takvog kontakta sa prirodom i važnost ogromne posvećenosti i ljubavi bake i dede. Kada se kao mali nahranimo takvim emocijama, kroz život idemo mnogo jači i sa mnogo više samopouzdanja.

Od kojih uspomena iz detinjstva biste napravili najlepši kolaž? Koje boje, mirisi, utisci su obeležili Vaše odrastanje?

U mom detinjstvu se nije znalo koje godišnje doba je lepše od koga jer smo blizu imali reku na koju smo leti odlazili, ili bi na njoj zimi igrali hokej. Bilo je svuda puno voća i cveća. Tako da sam imala mogućnost da upoznam sve najlepše boje prirode, na čemu sam veoma zahvalna.

Bilo je to vreme kolektivnog jedinstva i bezbrižnosti. Već rano ujutru budio bi me razgovor ukućana i ljudi, kod nas je od rane zore bila neka akcija, a najviše sam volela miris kafe koju je baka kuvala i tako dočekivala ukućane i komšije, a nas decu je dočekivala belom kafom. Ono što nisam volela ujutru to je češljanje moje duge i kovrdžave kose koju je jedino moja baka Ljubica imala strpljenja da češlja.

Porodica oblikuje dete poput sveže gline, iako se ono svojim identitetom odupire. Ko je na Vas izvršio najveći uticaj u porodici? Kako sada doživljavate sebe kao majku?

Od svih koje sam volela i koji su mi bili bliski upijala sam i uzimala najbolje. Veliku ljubav prema umetnosti i slikarstvu sam primila od tate Mladena, sate smo provodili u tatinom ateljeu. Tata je profesor i kada nije predavao u školi slikao bi ili bi držao treninge mladim i talentovanim sportistima. Mama Jadranka je takođe profesor i defektolog i svaki slobodan trenutak bi svirala klavir ili gitaru, tako da sam od mame primila ljubav prema muzici, odatle i ime moga brata Sebastijan. Kasnije je moja mama postala učitelj joge i transcendentalne meditacije.

Opuštanje i istezanje pred meditaciju...

I sama sam veoma rano imala izražen osećaj majčinstva i porodice - zaista sam jedva čekala trenutak kada ću postati majka. Tako da sam sa 18 godina ušla u ozbiljnu vezu sa Milanom, mojim sadašnjim suprugom, đotiš astrologom i TM učiteljem. Sina Marka smo dobili sedam godina kasnije i on sada ima 14 godina. Odjednom je postao muškarac, ide u 8. razred OŠ Miloš Crnjanski, a živo se sećam se trenutka kada se rodio i kada sam pomislila da se ne može izdržati tolika količina ljubavi, da će srce da mi pukne. Kroz sina sam potpuno ostvarena kao majka.

Veoma rano ste počeli da se bavite jogom. Koliko Vam je teško bilo tada, tako mladoj osobi u periodu kada su se mnoge stvari shvatale kao nešto društveno neprihvatljivo, da ostanete dosledni sebi, da slušate potrebe svog bića i pratite put koji ste prepoznali kao svoj?

Duhovnim putem sam krenula sa 13 godina i u to vreme je to bilo zaista čudno. A još čudnije je bilo što sam sa 16 godina postala vegetarijanac - to je tek bilo šokantno. Razlog što sam prestala da jedem meso nema veze sa meditacijom i jogom. Bila sam svedok toga kako nešto što odgajaš i obožavaš posle ubiješ i pojedeš. I to mi je bilo neprihvatljivo. Baka mi je jednom pričala kako su morali da ubiju tele, a krava je vikala i plakala mesec dana i niko nije mogao da spava od nje. To mi se duboko urezalo u svest. U razredu su svi jedva čekali da me neki profesor prozove i krene sa objašnjavanjem kako je opasno baviti se meditacijom i ne jesti meso, jer bi tako nam prošao ceo čas.

Shvatila sam da to govore ljudi koji zaista nemaju nikakvo znanje o tome, već samo strah od toga kao nečeg novog i njima nepoznatog. Ali ja sam se u tome veoma dobro osećala. Meditacija mi je u sportu značila da bih smanjila tremu, joga kao blagodet za kičmu jer sam naglo izrasla i naravno joga disanja koja je neophodna za normalan razvoj. Ne kažu ljudi bezveze: "Diši punim plućima". Bila sam aktivna u sportu, igrala sam folklor, glumila, uživala u životu i kao takav dobar primer bila sam inspiracija mnogim prijateljima da krenu istim putem.

Joga je put ka sebi. Kako ste Vi otkrivali dubine svoje duše? Kako ste prihvatali ta otkrića?

Kao mala sam imala jaka spiritualna iskustva na koja niko nije mogao da mi odgovori. Strah je uglavnom blokirao dalji razvoj...

PageBreak

Nije lako biti drugačiji

...Kasnije sam samo tražila i potvrđivala svoja iskustva i nisam želela da se to blokira i zaustavi. Čovek koristi svega pet do deset odsto svog mentalnog potencijala, a šta je sa ostatkom? Odakle snovi, intuicija, telepatija, reinkarnacije - to su već bila suvišna pitanja. Biti drugačiji nije nimalo lako, jer često vidiš da je ljudima super da izlaze, životare, vode prazne priče uz kafu. Meni to nikada nije bilo dovoljno, želela sam mnogo više. Ništa ni sada nisam bolja.

Usavršavali ste se kod nekih od najvećih učitelja brojnih tehnika koje ste savladali. Ko je ostavio najveći utisak na Vas? Koji je najbolji savet koji ste čuli?

Rečenicu Nelsona Mendele obožavam i duboko razumem, ona u meni budi ogromnu želju da se i ja stalno obrazujem ali i da to obrazovanje širim dalje - a ta rečenica glasi: "Obrazovanje je najjače oružje koje možete koristiti da biste promenili svet!" Mnogo sam slušala predavanja Maharishi Mahes Yogija o razvoju svesti, i kako stres, strah i neznanje mogu da blokiraju dalji razvoj i da je neophodna tehnika da bi se dubokoukorenjeni stres oslobodio i dozvolio nam dalji razvoj naše svesti, a da bi obrazovanje moralo da bude zasnovano na svesti a ne na takmičenjima i strašnim traumama zbog kontrolnih u školama.

Svi smo imali iskustvo kada je neki nastavnik ili profesor nekog predmeta divan, pravi pedagog, zna da nas nauči, ima strpljenja i ljubavi i onda smo svi baš taj predmet obožavali. Tako da često nije do predmeta već do predavača. Jako je važno da predavač ima dovoljno razvijenu svest i sa tog nivo podučava decu. Što znači da mora ozbiljno da se radi na kolektivnoj svesti u Srbiji, da se ona uzdigne, a to možemo uspeti kroz pravilno obrazovanje novih generacija.

Od tehnika kojima se bavite, u čemu ste se najviše pronašli? Koju biste preporučili današnjem modernom čoveku, koji je svakog dana pred izazovima života i pod stresom?

Od svih tehnika to je definitivno transcendentalna meditacija, sa njom sam krenula kada sam imala 13 godina i zahvaljujući meditaciji mnoge stvari u životu sam preskočila ili ublažila i prihvatila. Meditacija je kao luk i strela - povučeš strelu da bi ona što jače i dalje otišla. Tako sam se i ja povlačila u meditaciju dva puta dnevno po 20 minuta udobno sedeći, zatvorenih očiju i izlazila u akciju mnogo spremnija. Bila sam jako aktivna ali unutrašnji mir nisam gubila. Unutrašnji mir je kao temelj kuće, bez njega se sve ljulja i treperi.

Meditacija nam ne služi radi meditacije, već radi akcije da bismo bili što uspešniji u njoj i razvijali svoju svest. Oduvek sam znala da postoje viša stanja svesti. TM mi je dao odgovor na to. Život je polje svih mogućnosti. TM je jednostavna, nenaporna tehnika koja se lako uči i služi nam da oslobodi duboko ukorenjeni stres i napetost. Budući da su bolesti uglavnom psihosomatske, TM je izuzetno bitna za mentalno, fizičko i emotivno zdravlje. Za međuljudske odnose, da bismo privukli pozitivne ljude i događaje mi moramo da budemo takvi. Ali ne da se silimo ili umišljamo, to mora da bude zaista tako i tek kada je nešto istina to onda dobija snagu.

Kako je tekao Vaš put usavršavanja - na koji način ste uspevali da dođete do svojih učitelja?

U mojoj porodici mama je prva krenula i doživela zaista veliku i pozitivnu transformaciju, a kasnije je povukla i sve nas jer smo svi bili svedoci toga koliko brzo čovek može da napreduje, da se smiri i ispuni iznutra. Kada sam sve to posmatrala oko sebe znala sam da ću se time baviti u životu, ali sam mislila mnogo kasnije, tek nakon završetka Likovne akademije. Ali nije bilo tako.

Akro joga: ravnoteža, poverenje i predanost koja hipnotiše (VIDEO)...

Čim sam napunila 18 godina, otišla sam u Ukrajinu da se školujem na akademiji Maharishi Mahes Yogija koju sam i završila kao najmlađi učitelj transcendentalne meditacije. Kasnije sam se usavršavala u Švajcarskoj, puno putovala po svetu i sticala neprocenjiva iskustva. Najautentičnija iskustva su naravno bila u Indiji. Mnogo godina kasnije sam diplomirala kod nas na Fakultetu za sport. Svakako najveća zahvalnost ide mojim učiteljima Maharishi Mahes Yogiju i Jadranku Miklecu od kojih sam dobila najviše vedskog znanja. Oni su moja baza i moj temelj o kome sam pričala - ako je temelj dobar posle ide samo nadgradnja.

Šta je to što najviše ističete svojim učenicima? Na koji način ih vodite da pronađu put do sebe?

Da li su srećni? Da li je njihova duša srećna, da li su ispunjeni ljubavlju? Ako ne, mora nešto da se menja. Samo ljubav može da leči. Život mora da se slavi, on je tako dragocen. Moramo da se vratimo na zahvalnost - za život, zdravlje, ljubav, znanje. Šta je to što vas čini srećnim... I korak po korak. Zaista ne moramo da menjamo okolinu i ljude, menjamo sebe kroz energiju, ishranu, način razmišljanja, navike, emocije i onda se ljudi menjaju, jer smo se mi zaista iz korena promenili, ojačali.

U samom radu vrlo često nisam sama, imam odličan tim stručnih ljudi sa kojima sarađujem, od različitih lekara, psihologa, nutricioniste, masera kao što je Sebastijan koji je postao ekspert za Yumeiho masažu... Ponekad nije dovoljno samo ubaciti jogu i TM, zahteva se celoviti pristup životu, za svaki segment moramo da se pobrinemo makar na početku. Ništa od ovoga nije čarobni štapić - mora da se radi, ali idemo na dugoročnije rezultate.

Dugo ste u svetu alternative i duhovnosti - kako procenjujete razvoj poslednjih godina? Koliko ima zloupotrebe, a koliko iskrenosti?

Presrećna sam što ljudi zaista sada mogu da nauče razne tehnike i pročitaju divne knjige koje su ranije bile teško dostupne, a svi kursevi su bili isključivo u inostranstvu i za nas veoma skupi. Naravno da ima i puno zloupotreba ali sa tim se ne bavim, uvek sam okrenuta pozitivnom i uvek verujem osećaju. Čovek upoznaje razne učitelje i pohađa različite tečajeve ali uvek mora da prati svoju intuiciju.

Meni se dešavalo da odem na seminar i slušam čoveka koji je divan i puno je uradio, ali ništa nije mogao da nam pruži - samo smo videli jak ego. I nakon toga ostaješ prazan, ali sa diplomom. Najlepše je kada znanje teče i kada osećamo kako rastemo i kako se razvijamo, te ubrzo i mi drugima pričamo i tako širimo to divno znanje. A možemo, jer smo puni, pa imamo i šta da damo - to je već nešto i tu svi dobijaju.

Kako bi Vas najbolje opisali prijatelji i osobe bliske Vama? I šta bi Vi rekli za sebe - ko je zaista Maja Popov?

Mislim da je Maja Popov mešavina svega po malo i u svemu tome uživa i sve to još istražuje i ostvaruje. Učitelj, majka, žena, devojčica, avanturista, mirna ali i veoma živa. Željna života! Jednom je moja drugarica, inače psiholog rekla: "Znaš, istina je da poseduješ taj unutrašnji mir, ali te ta tvoja kosa izdaje - suviše je divlja!"