Borimo se za neke svoje lične male interese, ali dugoročno je mnogo važniji zajednički interes jer je onda i pojedinac mnogo bezbedniji, kreativniji i korisniji društvu. Napredni pojedinci čine napredno društvo.
Kad iz Beograda krenete Ibarskom magistralom i skrenete u selo Vranić, nakon pet kilometara stižete u slikovit, brežuljkast zaselak Jasenak i jedan mali raj kao sa razglednice, stvoren vrednim rukama bračnog para Stanić, a u koji se nedavno doselio i njihov sin Petar sa suprugom Majom.
Petar kaže da je on druga generacija povratnika na selo. Njegov otac, rođeni Beograđanin i projektant u Energoprojektu, pre 25 godina se iz zdravstvenih razloga i žudnje za mirom, sa suprugom doselio na ovo njeno porodično imanje gde su zajednički, od jednog hektara zakorovljenog kukuruzišta, svakodnevnim radom stvorili imanje koje može biti uzor okolnim seljanima.
Sa Petrom smo proveli prekrasno letnje popodne u hladovini raskošne lipe, jednog od mnogobrojnih stabala zasađenih kada su bili veličine olovke. Uz domaće sokove i mama Ljiljinu savršenu proju, zanimljiv razgovor je potrajao skoro do sumraka.
Organska farma umesto gradske buke: kako je porodica Vučković naučila sve o poljoprivredi...
„Pola života proveo sam menjajući boravišta. Zbog očevog posla dosta smo putovali, a najduže smo živeli u Alžiru. Završio sam turizam, a zatim godinama radio u korporativnom sektoru kao menadžer prodaje i inovacija. Takav život mi je bio izazovan i prijatan sve do prelomnog reza, kada sam pre 15 godina nakon mobilizacije proveo šest meseci na albanskoj granici i vratio se kao promenjen čovek. Znao sam da me kancelarija više neće videti.
