Postoji niz zabluda o neverstvu kojih se ljudi uporno drže. Ne samo da ih misle već i vole da podrobno o tuđim neverstvima raspredaju po ćoškovima naslađujući se izmišljenim ili stvarnim detaljima. I zanimljivo je da većina ljudi ima unapred kreirano mišljenje o neverstvu čak i kada ne znaju šta to znači iz sopstvenog iskustva bilo da su oni bili neverni partneru ili obrnuto.
Jako je izazovno posložiti mišljenje o nečemu o čemu nemate iskustva a tema je zarasla u korov lažnih moralnih stavova tradicije i „pristojnosti“.
Činjenica je da koliko ima ljudi toliko ima i načina za neverstvo. Svaki odnos ima svoju priču a neverstvo je obično simptom neke pukotine koja postoji u vezi. Ali sada se nećemo baviti neverstvom kao takvim već ćemo konkretno izložiti 5 jednostavnih stvari koje ne bi trebalo da izgovaramo više u društvu kada se pokrene priča o toj temi.

5 neukih stvari koje ljudi govore o neverstvu.

1. „Druga žena (ili muškarac) je razorila/razorio dom/porodicu!“
Evo istine: afera je poslednji simptom problema u braku, a ne prvi. Kada se dogodi afera, dvoje ljudi u braku su često povređeni već duže vreme. Problem se razvija iz toga što nijedno od njih dvoje ne otvara diskusiju o problemu braka. Ili, kada neko od njih pokuša da popravi vezu, njihov partner ne primećuje ili ne uzvraća komunikaciju. Afera nije pokrenula probleme u vezi. Problemi su se mogli polako razviti sa prekidom komunikacije. Takođe, veza je mogla biti neprikladna od početka ili je bila zasnovana na dinamici zlostavljanja. Neverstvo se dešava kada problemi postanu vidljivi na način na koji nijedan bračni partner više ne može da ignoriše.

2. „Ukrala/otela joj je muža“.
Niko ne može da „preotme“ partnera nekome. Mora da postoji volja da se započbne veza sa nekim a dalji odnosi u toj vezi su opet priča za sebe. Ne postoji razlog da se odgovornost za neverstvo prebacuje na treću osobu koja ima već sama za sebe da odgovori na niz drugih pitanja koja bi se ticala sosptvenih kriterijuma i vrednosti.

3. „Prevara je sebična.“
Iako nevesrtva mogu da se delimično pripišu i nekim crtama ličnosti, ona kao i mnoga naša druga ponašanja mogu da vuku korene iz obrazaca i programa koje smo razvili još u najranijem detinjstvu. Mnoge naše emocionalne rane ostaju nezalečene i kreiraju konstantan tok sklonosti i ponašanja koja često ni sami ne možemo da objasnimo. I zato, komentar da je nevrestvi izraz sebičluka nije na mestu, jer ako ništa drugo , neverstvo je signal da psotoji neisceljena rana kojom treba da se bavimo.

4. „Trebalo bi da se stidiš što ostaneš sa nekim ko je varao.“
Ako brak i porodica mogu da prežive neprekinuti, onda bi trebalo. Najbolji ishod za porodicu je da zaleči rane i da brak postane zdraviji. Trik je u tome da proces lečenja zahteva rad. Da biste sačuvali brak, morate da radite, ne na tome da popravite drugu osobu - već da popravite sebe dok vaš supružnik aktivno radi na tome da popravi sebe. Ovo je izazovno iskustvo za sve uključene, posebno ako je došlo do neverstva.

5. „Znam šta se događa između njih i znala sam da će ovo da se desi.“
Nemojte pretpostavljati da znate sve probleme u braku vaših prijatelja zato što tu osobu poznajete u društvu trideset godina ili manje-više. Živeti sa rezultatima izbora koji je štetan za drugu osobu obično zahteva mnogo posla. A kada je sav posao obavljen, i dalje može biti teško priznati da ste pogrešili. Većina ljudi neće preneti sve detalje svih svojih grešaka svima koje poznaju. Dakle, kao posmatrači afere, moramo biti spremni da nemamo i nećemo imati sve informacije.

(Sensa)

BONUS VIDEO: