Upoznali ste momka i ponovo se zaljubljujete. On je zgodan, misteriozan, pomalo distanciran. Postoji nešto neizrecivo kod njega što vam ubrzava rad srca. Ali što ste bliži, to postaje očiglednije: on vas ne bira.
Ne zove prvi, ne planira s vama budućnost, ne pruža mrvu samopouzdanja ni sigurnosti u vašu vezu. A vi... vi pokušavate ponovo da se dokažete. I javlja se vaš unutrašnji glas i šapuće tiho: "Nisam mu potrebna."
Da li vam sve opisano zvuči poznato? I zašto verujete u laž koju sami sebi izgovarate?
Zato što to nije samo "neuspela veza" - to je "trauma odbacivanja" - dubok trag koji je vama nastao u detinjstvu. Nekada niste imali dovoljno bezuslovne ljubavi, a sada nesvesno ispunjavate formirani program - tražite ljubav tamo gde je ne možete dobiti. Ali budući da izlaz uvek postoji, i vi možete da napustite ovo neprijatno polje života.
Kako trauma odbacivanja kontroliše život?
"Trauma odbacivanja" formira se u veoma ranom uzrastu - od rođenja do jedne i po godine. U tom periodu, svest deteta se tek formira, ali njegovo telo pamti sve: majčinu hladnoću, njenu otuđenost, nedostatak topline.
A onda, na nivou tela, rađa se uverenje: "Nikome nisam potrebna, ne mogu biti voljena, ne mogu biti prihvaćena takva kakva jesam.“
U odraslom životu, taj scenario se ponavlja:
Birate muškarce koji su emocionalno nedostupni - jer podsvesno pokušavate da "dokažete" da sada definitivno nećete biti odbijeni.
Tolerišete loš tretman jer ne verujete da možete da "ozdravite". Rastvarate se u svom partneru - zato što se plašite da će, ako prestanete da pokušavate, on otići. I najgore je: navikavate se da živite u iščekivanju ljubavi, umesto da je samo primate.
Kako telo skladišti bol odbijanja?
Trauma odbacivanja nije samo psihološka. To je fizičko sećanje.
Kada ste bili odbačeni kao dete, vaše telo bi se skupljalo od straha. Sada, čak i kada vaš um kaže: "Sve je u redu“, vaše telo nastavlja da živi u režimu alarma:
- Hronična napetost - podignuta ramena, uvučen stomak, plitko disanje. Kao da ste uvek spremni da udarite u nešto.
- Emocionalna hladnoća - plašite se da pokažete svoja osećanja kako ne biste ponovo bili odbijeni.
- Sklonost ka samokritici - "nisam dovoljno dobar/dobra“, "ne zaslužujem ljubav".
- Strah od intimnosti - lakše vam je da prvi odete nego da rizikujete da budete napušteni.
Telo ne laže. Ono pamti bol koji ste sebi dugo zabranjivali da osećate.
Kako da prekinete ovaj krug?
Priznajte: "Da, ovo se tiče mene."
Prvi korak je iskrenost. Prestanite da objašnjavate njegovo ponašanje ("samo je zauzet“, "ne može da izrazi svoja osećanja“). Ako vas muškarac ne izabere, to nije njegov problem. To je vaš izbor.
Zapitajte se:
- "Zašto se zadovoljavam mrvicama pažnje?"
- "Šta pokušavam da dokažem time što ostajem sa nekim ko me ne ceni?"
- "Koju lekciju ponavljam iz detinjstva?"
Povratak u telo
Trauma odbacivanja ne živi u mislima, već u telu. Stoga se ne može rešiti logikom. Probajte ovu jednostavnu vežbu za terapiju tela:
- Udobno sedite, zatvorite oči.
- Stavite ruku na stomak i polako udahnite, zamišljajući kako vas dah ispunjava toplinom.
- Zapitajte se: "Gde u mom telu živi strah od odbijanja?“ Da li je to knedla u grlu, stisnuta vilica, hladan osećaj u grudima?
- Udahnite u to mesto, kao da ga rastvarate do stanja lakoće. Ova jednostavna tehnika vam pomaže da "odmrznete" svoje emocije i počnete da se osećate sigurnije.
Prestanite da "zaslužujete" ljubav
- Ne morate biti lepi i savršeni da biste bili voljeni.
- Pokušajte da svaki dan uradite nešto samo za sebe:
- Recite "ne" onome što vam se ne sviđa.
- Dozvolite sebi da pitate - čak i ako se plašite odbijanja.
- Podsetite se: "Nemam šta da dokazujem. Već sam dostojna ljubavi.“
- Izaberite one koji biraju vas.
Zvuči jednostavno, ali ovo je najteži deo: Prestanite da jurite one koji se od vas distanciraju, obratite pažnju na muškarce koji:
- otvoreno govore o osećanjima
- ne igraju toplo i hladno
- ne teraju vas da pogađate.
- da, mogu biti dosadni - jer nema anksiozne vezanosti i emocionalnih oscilacija. Ali tako se rađa prava intimnost.
Vi niste žrtva scenarija. Vi ste njegov autor. Trauma odbacivanja nije smrtna presuda. To je samo stara priča koju možete da prepišete ili da izbegavate. Zaslužujete da budete voljeni ne zato što ste "dovoljno dobari", zaslužujete da budete voljeni jednostavno zato što jeste. I prvi koji bi trebalo da poveruje u to jeste upravo vi.
BONUS VIDEO:
