Đurđevdan je jedna od najvećih pravoslavnih slava i praznik koji se od davnina slavi u svim krajevima Srbije. Ovog dana, 6. maja, crkva obeležava pogubljenje Svetog Georgija, a poštuju se mnogi običaji i obredi. Osim što je crkveni praznik i crveno slovo, Đurđevdan je u narodu praznovan i kao dan koji označava prelaz između zime i leta, vremenska odrednica za mnoge poljske radove, ali i za borbu protiv Turaka koja je opevana u epskim pesmama (od Đurđevdana do MItrovdana).  

Mnogi običaja je vezano za ovaj praznik. Jedan od njih je kupanje đurđevdanskom vodom - više o tome pročitajte ovde.

Uoči Đurđevdana trebalo bi da se napravi venac koji se stavlja na ulazna vrata i na kapiju, kako bi u kući bilo zdravlja i blagostanja, a na njivi ploda i roda

Kako se pravi venac?

Najčešće se koristi mlečika, koja je nežna i mekana poljska biljka, pogodna za oblikovanje. Podelite bokore u nekoliko delova pa deo po deo vezujte koncem ili tanjim kanapom jedan za drugi. Kada završite pravljenje kruga, ukrasite ga poljskim cvećem ili lekovitim biljem -  drenom ( za dobro zdravlje ukućana), grabom (da se neudate devojke i neoženjeni momci "grabe" za partnere), kamilicomili sezonskim cvećem po želji. Cveće možete plesti zajedno s mlečikom ili dodati kasnije i učvrstiti koncem. 

U nekim krajevima običaj je da se na venac zabode jedna grana mlade leske (lešnika). Osim mlečike, za pravljenje venca može da se koristi i mirisni đurđevak. 

Izvor: Sensa