Bila jednom jedna devojka, koja nije verovala u čuda, verovala je u čovečiji razum. Tako su je od detinjstva učili, i ona je poverovala.
A čudesa postoje, bez obzira na to da li verujete u njih ili ne, i svakome od nas tokom života desi se ne jedno, već mnogo raznih čuda. Samo oni koji veruju u njih, iskreno se raduju i kažu: "Oh, čudo", a oni kao naša devojka: "slučajnost" ili "posrećilo se".
Šta vi mislite, kod kojih je srećniji život? Tako je, naravno, kod prvih! Na kraju krajeva, čudo i radost žive u Duši i stoga idu ruku pod ruku, a emocije su strane razumu - u najboljem slučaju, samo osećaj dubokog zadovoljstva.
Naš Razum i Duša su veoma različiti. Duša voli da peva i smeje se, a Razum da planira i analizira.
Pošto se naša davno odrasla devojčica družila sa Razumom, zbog toga je retko pevala, ali je razmišljala stalno.
Naravno, dok je ta devojčica rasla, dešavala su joj se mala čuda, koje uporno takvim nije smatrala. A kada je odrasla, došlo joj je prvo veliko čudo.
- Gazdarice! Otvorite! Želim odmah da se desim! - oglasilo se Čudo.
Odgovor je bila tišina. Potom se neko uz uzdah pokrenuo i nezadovoljno pitao:
- Ko je to, dođavola?
- To sam ja, Čudo! Došlo sam u vaš život, da bi ga učinio svetlijim i radosnijim!
- Gazdarica nije kod kuće, nije dozvoljeno puštati nikoga.
- Gde je ona?
- Boravi negde u Prošlosti! Analizira i upoređuje, iskustvo na delove rastavlja.
- U redu, vratiću se kasnije, - reklo je zbunjeno Čudo.
... Uskoro je Čudo pokušalo ponovo, ali gazdarica je opet bila odsutna.
- Je li ponovo u Prošlosti? - pitalo je Čudo.
- Ne ... u Budućnosti! Planira i boji.
Vreme je za čuda
- Ah! Pa dobro, drugi put ...
... Sledeći put ispostavilo se da je gazdarica bila na mestu, ali ...
- To si ti ... Čudo, nije vreme za tebe!
- Nije vreme za mene? Kako to da shvatim?
- Gazdarica nije pri sebi ... ima problema. Preživljava! Nije joj do čudesa.
- "Nije pri sebi" ... Tako stvari stoje! A kada će prići sebi?
- Kada problemi postanu njena Prošlost.
- Zar neće tada, verovatno, opet krenuti za njima u Prošlost - da analizira iskustvo?
- Pa, da.
- A kada ja da se desim?
- Pa, ti je ulovi negde. Ili u Prošlosti ili u Budućnosti. Tamo se i dogovorite.
- To neće moći - tužno je odmahnulo glavom Čudo. - Ja se dešavam samo "ovde i sada" - tako sam ustrojen.
- Pa, onda ne znam. "Ovde i sada" - to je problematično. Ona u tom stanju retko biva. Obično je ili "tu" ili "tamo".
- To je ludo! - čudilo se Čudo. - Nemoguće, da čovek beži od svoje sreće! A šta se desilo?
- Ništa posebno. Usamljenost je obuzela. Ličnog života nema, nema posebnih radosti, samo i jedino rutina ...
Zaboravite na težinu prošlosti
- Dakle, to je to! Onda je najbolje vreme za čudesa, tojest za mene. Otvori vrata, Razumeš! Otvaraj, kad ti kažem!
Takvoj najezdi Čuda nemoguće je bilo suprostaviti se, i ono je brzo upalo u svest odrasle devojčice.
- Zdravo, ja sam Čudo! - predstavilo se ono.
- Ali ja ne verujem u čudesa - čudila se ona, brzo brišući suze.
- Zato ja veoma verujem u tebe! Mislim da ćemo se slagati. Samo ovde kod tebe mi je tesno, nemam gde da se okrenem ... Ali, to ćemo odmah popraviti! Šta je ovo?
Čudo je otvorilo plakar, a od tuda uz tresak survali su se kosturi.
- Kosturi u plakaru? I nisi bila lenja da ih kriješ? Najbolje mesto za njih je skladište vizuelnih pomagala! Bacamo?
Poruka supruga koji veruje u večnu ljubav i skladan brak: kako sam zavoleo sve verzije svoje žene...
- Bacamo ... - klimnula je glavom, potpuno zapanjena gazdarica.
- Odlično! Ovo su, koliko ja shvatam, osušena osećanja i neostvareni snovi? Oprati i popraviti!
Dok je gazdarica ispunjavala naredbe, Čudo je zavrnulo rukave, melo i bacalo u kantu za smeće stare uvrede, potisnute želje, tužna sećanja i slično smeće.
- Ali, da li je mudro - otarasiti se nagomilanog iskustva? - stidljivo je pitala gazdarica.
- Možda i nije mudro, ali je zato veoma korisno! Da bi se u tvom životu pojavilo nešto novo, treba se prvo osloboditi starog!
- Oh, kako je prazno! - uzviknula je šokirana gazdarica, generalno čišćenje. - U meni ništa nije ostalo! Sa čim ću živeti?
- Sa mnom! - radosno je saopštilo Čudo. - Ušlo sam u tvoj život, i sada te ne ostavljam. Ja i ti ćemo zajedno stvoriti mnogo malih čudesa!
Tako je u život gazdarice ušla bezuslovna ljubav - najveće Čudo koje postoji na svetu. Ona joj ne dozvoljava da odlazi u prošlost i vezuje se za budućnost, jer ono što se dešava " ovde i sada" je uvek mnogo privlačnije!
Sada ima sve: i obožavaoce, i čudesa, i radost života. "Kakva čudesna žena!" - često kaže za nju okruženje, i to je istina: jer Čudesa nas osvetljavaju iznutra, i tada mi sami postajemo Čudo!
Izvor: elfikarussian/ Beba Mur