RITUAL AFRIČKOG PLEMENA ZA ISCELJIVANJE TUGE: Dug žalosti je nasleđen od predaka - evo kako ga se rešiti!

AfričkoplemeDagara veruje da kada pojedinac nije dobro, ne može ni zajednica biti dobro! Oni imaju poseban ritual žalosti u kome učestvuje cela zajednica i tako isceljuju i zaceljuju rane i traume. 

Ritual izgleda tako što napravite snop od štapića, lišća, kamenja i drugih predmeta koje možete pronaći u prirodi. Kada napravite ovaj snop, počinjete da osvešćujete u vezi sa čime se opraštate.

Kada dođe vreme za ritual, postoje tri oltara - dva na suprotnim stranama sobe i jedan na prednjoj strani. Prednji oltar je mesto gde učesnici stavljaju zavežljaje i odlaze da tuguju; bočni oltari su za procesuiranje svega, pre i posle rituala.

Kad ste spremni za tugovanje, samo priđete prednjem oltaru, padnete na jastuk i počnete da plačete. Struktura ovog podržavajućeg obreda da neko onda dođe i stavi vam ruku na leđa. Iza te osobe stoji isceliteljka Some (rođena u Burkina Faso u Zapadnoj Africi) i bubnjari, i konačno iza njih, pevači.

Kada su učesnici spremni da se odmaknu od tugujućeg oltara, oni se vraćaju na bočne oltare, pridružujući se pevanju. Odatle, tugujući se vraćaju u ulogu podrške onima koji su se preselili na prednji oltar. Često ta empatična veza uvlači učesnike nazad u svoju tugu. Tokom vikenda sledi mnogo takvih ciklusa.

Predavanje ritualu tuge zahteva hrabrost, a mnogi učesnici ne završe celu ceremoniju. Rituali tugovanja i ceremonije žalovanja pak sastavni su deo čitavog niza kultura širom sveta.

Dug tuge nasleđen od predaka

Za Some, rođenu i odraslog u provinciji Sud-Ouest u Burkini Faso u Zapadnoj Africi i pripadnike plemena Dagara, ritual žalosti je zaštita od gomilanja trauma, i pojedinačno i kolektivno. Pleme Dagara vide pojedinca kao neraskidivo povezanog sa kolektivnim i obrnuto; pa ako pojedinac nije dobro, onda ni zajednica nema nade da će napredovati.
Some je objasnila da kada se tuga potisne, ona se na kraju pojavljuje u drugim oblicima, poput paranoje, ljutnje, depresije ili zlostavljanja. Štaviše, to može dovesti do ozbiljne bolesti ili čak smrti od neizražene tuge. Buduće generacije mogu naslediti neobrađeni "dug tuge predaka", koji će nositi na isti način, suočavajući se sa njim ili ga obrađujući ili ga prenoseći.

"Takve vrste tuge nazivaju se 'stara tuga' ", kaže Some, a ona i njeno pleme to nazivaju i tugom predaka. Ako je porodica pretrpela mnogo gubitaka i nikada se nije nosila s tim, mogla bi da se desi da neko u porodici oboli od mentalnih bolesti, a da ne zna zašto je mentalno bolestan. Ali to se može povezati sa tim pričama i gubicima sa kojima se porodica nikada nije suočila.

Dakle, šta se može dobiti učešćem u ritualu tuge? Ako zaista tugujete, morate biti spremni da vam se život potpuno promeni, jer je to kao inicijacija. Možda ćete doći do nekih zaključaka zbog kojih ćete stvari da radite drugačije. Zacelićete svoju, porodičnu i kolektivnu traumu.

Izvor: Sensa