1. Strah od sanjanja 

Mnogi još u detinjstvu nauče da je san nešto što se neće ostvariti, da je to glupost I da treba misliti na ono što je stvarno. Dete usvaja uverenje da ništa neće uspeti i da su snovi gubljenje vremena. Mešutim, prestankom sanjanja i lišavanjem kreativnosti, navikavam se da vodimo osrednji način života, da nikada ne započinjemo ništa novo “jer se neće ostvariti”…

2. Strah od neuspeha

Strah od neuspeha je stav žrtve. Ima osoba koje se odluče da slede svoje snove, imaju jaku želju da ih ostvare, ali onda na scenu stupaju strahovi. Pokreće se samosabotaža- počinjemo da se poredimo sa drugima, ubeđujemo sebe kako nešto ne znamo, kako to nećemo moći, mislimo da nismo dovoljno dobri… Rezultat je da se plašimo i da pokušamo jer sami sebe sabotiramo. Strah od neuspeha takođe može da ima korene u detinjstvu. Rađa se sumnja u sebe zbog negativnih roditeljskih stavova, ličnih negativnih iskustva iz prošlosti… Sve to vodi ideji da je najbolji način da se izbegnu greške taj da se ne radi ništa.

3. Strah od izneveravanja drugih

Setite se koliko ste puta odbili nešto što ste želeli samo zato što ste se plašili da nekoga ne uvredite ili ne povredite njegova osećanja… Ovaj strah blokira osobu koja je već na putu ka cilju. Nikada se ono što radimo neće svideti svima u našem okruženju. Uvek će nekome nešto smetati, ali to nije razlog da vi ne živite svoj život, zar ne? Morate da naučite da se izborite za sebe i za život koji želite. Život je samo vaš, živite ga zbog sebe, a ne zbog drugih.

4. Strah od sukoba

Sukob se najčešće prikazuje kao nešto negativno, pa postoji želja da se izbegne i da se u njega ne ulazi. Ali sukob je u mnogim situacijama neizbežan, pogotovu kada se dešavaju promene koje se nekome ne sviđaju. Na primer, bračni par dobije dete- Uobičajeni način života se promenio i za nju i za muža. Mnogo obaveza sa detetom palo je na ženu, ali joj niko nije oduzeo stare obaveze. I ona traži od svog muža da preuzme neke od poslova oko kuće. A mužu se to ne sviđa, jer menja njegov uobičajeni i udoban ritam života. Počinje da se ljuti i na sve moguće načine negira nove odgovornosti. Žena, pokušavajući da održi mir u kući, počinje da obavlja sve poslove, brine o detetu, o mužu, ne obraćajući pažnju na umor i na to što ona želi...

Svaki od ovih kočničara je povezan. Sva ova ograničavajuća verovanja su opasna za čoveka jer ga drže u strahu, maskiranog brigom za sebe. Kao rezultat, osoba se zamrzava u zoni udobnosti i sigurnosti. I iako je sigurnost jedna od osnovnih ljudskih potreba, važno je da znamo da je određena doza rizika, tj. promena neophodna. Umereno stresna situacija pomaže telu da se mobiliše i bude u dobroj formi. Važno je da budete u stanju da se zauzmete za sebe, svoja uverenja, vrednosti, ciljeve, želje i snove, kao i da imate samopoštovanje, da verujete sebi i svojim odlukama.

Izvor: Sensa