Kada se čoveku događaju neke nepredviđene i neželjene okolnosti, krene mu loše, mnogi počinju da traže krivca u drugima, prebacuju odgovornost na roditelje, prijatelje, krizu, sve oko sebe. Nažalost, retko kada se zagledamo u sebe i razmotrimo da li je klica svega toga zapravo o nema samima.

Baš o tome, kao i o značaju dijaloga sa sobom, govorio je čuveni srpski akademik i psihijatar VladetaJerotić. Bio je profesor na Bogoslovskom fakultetu i napisao je brojna psihološka dela koja daju važana pitanja na odgovore iz oblasti psihologije, praktičnih životnih situacija, ali i o značaju duhovnosti.

Kada se u izazovnim situacijama života zapitamo ko je naš neprijatelj, Vladeta Jerotić je govorio:

"Čovek nema većeg neprijatelja od samog sebe. Čovek traži na prinudan način i u strahu od sebe samog neprijatelje van sebe da bi mu bilo lakše da sopstveno Zlo projicira na nekog drugog. Ali, kada ostane jednom sam sa sobom, moraće da se razračuna sa sobom. U samoći on to mora da učini, u potpunoj samoći, jer će tek tada primetiti da nije sam i da nikada nije bio sam. Razgovor sa samim sobom uvek je bio razgovor sa Ti, dijalog. Zar i dete najpre ne kaže Ti, pa tek onda Ja!

Tada, uistinu, počinje prava individuacija, i iz te strašne unutarnje borbe sa Zlom u sebi, ma otkuda to Zlo dolazilo, dolazi sloboda i iz slobode odlučivanje i iz odlučivanja odgovornost i sa odgovornošću ozarenost što znači početak ne nadčoveka, nego čoveka." - Vladeta Jerotić

Izvor: Sensa