Skoro svakom čoveku je prirodno da pohvalu prima sa lakoćom i da je priželjkuje, a kritiku doživljava kao napad. Međutim, retko ko zastane da se zapita - šta je zapravo korisnije za nas? Upravo tu dilemu pogađa citat Fransoa de La Rošfuka, francuskog vojskovođe i mislioca, a koja se i danas može u svakom odnosu primeniti.
Istina je da većina ljudi instinktivno bira pohvalu. Lepo je čuti da smo dobri, uspešni, posebni. Takve reči hrane ego, umiruju nesigurnosti i stvaraju prijatan osećaj sigurnosti. Međutim, problem nastaje kada naš ego raste preko granica, ne pitajući se da li je ta pohvala uopšte iskrena.
U galeriji ispod pročitajte citate koji pomažu da prebrodite životne nevolje!
S druge strane, iskrena kritika retko prija. Ona ume da zaboli, da nas uzdrma i natera da preispitamo sebe. Ali upravo u tome leži njena vrednost. Kritikakoja dolazi iz dobre namere može biti alat za rast — ona nas pomera, tera napred i pokazuje gde grešimo.
Iza lažne pohvale često stoji zavist. Ljudi koji vam zavide retko će vas otvoreno osporavati. Umesto toga, mogu vas preterano hvaliti, podržavati bez stvarnog interesa ili prećutkivati vaše greške. Ne zato što misle da ste savršeni, već zato što im ne odgovara da napredujete. Zato nije svaka lepa reč dobronamerna, kao što ni svaka kritika nije loša. Ponekad je upravo suprotno.
BONUS VIDEO:
