"Moj otac je bio veoma poseban čovek. Impresionirao je sve svojim zahvalnim načinom razmišljanja i optimističnim pogledom na svet. Čak i tokom borbe sa teškom bolešću, ostao je zahvalan. Iako niko od nas nije mogao da zamisli život bez oca, mentora, heroja, supružnika, brata, ujaka ili prijatelja, on je ostao miran. Kada je otišao, odmah sam osetio paniku. Imao sam osećaj da nije odgovorio na sva moja pitanja. O prošlosti. O tome kako manevrisati kroz budućnost. Ima li smisla uzeti hipotekarni kredit? Renovirati kuću sada, nikada ili za nekoliko godina? Da li je dobra ideja da odvedete dete iz škole i krenete u porodičnu avanturu?
Znam da bi moj otac znao ove stvari, napisala je kolumnisrtkinja sajta Tiny Buddha. Uprkos bolu koji još uvek nosim zbog gubitka, shvatila sam da mi je otac ostavio nešto izuzetno važno; dao mi je zlatna pravila uz pomoć kojih zaista mogu da odgovorim na sva pitanja i dileme koje će se pojaviti u životu.
1. Računajte svoje blagoslove, a ne svoje nevolje - Ovo je mnogo lakše reći nego uraditi. Ali svi možemo naći nešto zbog čega ćemo biti srećni. Moj otac je prošao kroz duboke bolove u poslednjem mesecu svog života. Bilo je bolno gledati kako pati i kako mu se stanje pogoršava. 10 dana pre svog poslednjeg dana, sećam se da mi je rekao: "Da se nisam razboleo, ne bih sada provodio toliko vremena sa svojom porodicom". Njegov hrabri pogled na svet inspiriše me da i sama vidim svet drugačije. Umesto da razmišljam o onome što nemam, fokusiram se na sve dobro u svom životu.
2. Ne menjajte druge ljude - Godinama sam pokušavala da svoju najmlađu ćerku uobličim u osobu za koju sam mislila da će biti najbolja. Iako je bila introvertna, organizovala sam joj zabave i druženja. Odgovarala sam u njeno ime. Ispravljala sam njeno "nedolično ponašanje". Otac mi je jednom rekao: "Ne možeš naučiti ovcu da laje". Mnogo razmišljam o ovome, ne samo kada odgajam decu. Ljudi su ono što jesu. Zašto pokušavati da ih naterate da se promene? Naš posao je da prihvatimo druge oko sebe onakvima kakvi jesu – posebno kada su u pitanju naša deca. Njihov zadatak nije da se prilagode nama, već da postanu dosledni svojoj suštini.
3. Pre nego što burno reagujete, naspavajte se - Ovo pravilo me je spasilo bezbroj puta u mojoj karijeri. Dešavalo mi se da u besu šaljem besne mejlove ili da zovem javnu upravu i da se naljutim na njih kada mi ne pripreme odgovarajuća dokumenta. Kada sam ocu pričala o takvim događajima, rekao mi je: "Zamislite da je vaša poruka odštampana na naslovnoj strani novina. Da li ste je napisali dovoljno racionalno? Da li ste ostavili prostora za kritičko razmišljanje?" Njegov savet mi je mnogo puta pomogao i podsetio me da ne moram uvek da reagujem burno, i da mogu bolje da rešim stvari ako odvojim malo vremena za razmišljanje.
4. Ništa iz prošlosti vas ne može zadržati ako to ne dozvolite - Moj otac nije imao najbolju prošlost. Kao mladića zlostavljao ga je jedan od članova porodice. Svoju traumu nije rešio dugi niz godina dok se njegov bol nije obrušio na sve nas. Kada sam imala oko 18 godina, moja porodica i ja smo prošli kroz strašno vreme. Bila sam ubeđen da je moj otac toliko obeležen traumom da se nikada neće oporaviti. Mislila sam da će se moji roditelji razvesti i mog oca više neće biti u mom životu. Ali u stvarnosti, moj otac je pokušavao da postane bolji čovek iz dana u dan. Počeo je da kopa po svojoj prošlosti, rešavajući bol i boreći se da zadrži našu porodicu na okupu. Jednostavno nije dozvolio da prošlost odredi njegov život. Pronašao je unutrašnju snagu u sebi i oslobodio se svega što mu se dogodilo. Ubrzo je počeo da pomaže drugim ljudima koji su imali slična iskustva.
5. Reci istinu - Nekoliko puta sam se našla na važnim prekretnicama u svom životu kada nisam bila sigurna šta da radim. Sećam se da sam nekoliko puta pitala oca: "Šta da kažem ovoj osobi?" Njegov odgovor je uvek bio isti: "Samo reci istinu". Ovaj savet se više puta pokazao kao odličan i još uvek se često setim očevih reči kada sam u novoj situaciji i ne znam tačno šta da radim. Govoreći drugima šta zaista mislimo, komuniciramo da smo iskreni i prizemni, a da pritom ostajemo verni sebi.
6. Ako se držiš starog, ne možeš napredovati - Teško je oprostiti se od starog i udobnog i krenuti u nepoznato. Ali sve dok smo u zoni komfora, ni mi ne možemo napredovati. Otac me je uvek podsticao da rizikujem u životu. Da se usudim da krenem novim putem i sledim ono u šta verujem. Rizik me je doveo do boljih odnosa, bolje stambene situacije, divnih odnosa i sjajne porodice do sada u mom životu. Zauvek ću biti zahvalan što me je neko od malih nogu podsticao da ne ostanem u zoni udobnosti.
7. Ne čekajte sahranu da biste nekome rekli koliko vam znači - Moj otac je uvek živeo punim plućima. Tokom godina, izgubio je prijatelje, članove porodice, kolege. Naravno, svaki gubitak donosi određenu dozu bola, ali moj otac je svima dao do znanja da ih ceni. Redovno je vredno radio za svoje najmilije, organizovao skupove i zabave. Tako se povezao, učvrstio veze i svima pokazao koliko mu znači. Siguran sam da bi moj otac danas bio ponosan kada bi video koliko su njegove lekcije duboko utkane u moj um. Dok hodam kroz život imam osećaj da mi on i dalje pomaže i vodi me na mom putu."
Izvor: Sensa.si