U današnjem modernom svetu zauzetost je postala vrlina. Ali ispunjena agenda ne znači da živimo ispunjen život. Svi su prezauzeti, stalno u žurbi i pod stresom. Društvo svodi vrednost osobe na ono što može da proizvede i šta može da konzumira, piše Marica Živković, Sertifikovani internacionalni profesionalni i life Coach (European MCC school), Executives mentor, Manadžment konsultant. U svetu statusnih simbola, brendiranih majica i beskrajnih WhatsApp radnih grupa, usporavanje je „zadovoljstvo koje izaziva osećaj krivice”. Ako ste ikada radili u korporativnom svetu – ili samo pokušali da okupite prijatelje na kafi – čuli ste uobičajeni refren: „Jako sam zauzet ovih dana”. To se ponekad izgovara sa dozom ponosa, jer u današnjem razvijenom svetu „biti zauzet” znači „biti važan”.

Ali to se ne odnosi samo na radno vreme. Treba biti zauzet i u slobodnom vremenu: baviti se sportom, putovati, imati hobi, kulturne aktivnosti, biti aktivan na društvenim mrežama… Retko ko će priznati da je proveo vikend dremajući na svom trosedu ili da je odmor proveo ne radeći ništa. To pravilo sada važi i za decu koja više nemaju vremena da se dosađuju, jer smo i njima organizovali niz aktivnosti: sport, muzika, strani jezici, privatni časovi… Kao antipod tom ludom ritmu današnjice, slow living je postao veliki svetski trend. Slow living je odbacivanje tog ubrzanog načina života koji glorifikuje bezumnu žurbu. Iako to neko možda neće priznati, postoji globalna težnja za jednostavnijim i smislenijim životom i potreba da se uspori u svakodnevnom životu. Slow living nema veze sa lenjošću. Cilj nije u tome da postanemo potpuno neaktivni, već da usporimo i da ono što radimo obavljamo sa više smisla.

Pre usvajanja ovakvog načina života neophodno je razumeti osnovne principe. Postavite sebi pitanje: šta mi je zaista važno i da li u svom životu želim da dam prioritet kvalitetu nad kvantitetom? Preispitajte sebe i utvrdite razliku između svojih realnih potreba i želja. Danas smo svi zarobljeni u začaranom krugu prekomerne potrošnje, koja, suprotno onome što se obično kaže, utiče na ljude koliko i na životnu sredinu. Pravljenje razlike između svojih potreba i želja znači preispitivanje gde i kako nalazimo zadovoljstvo. Savremeno potrošačko društvo je stvorilo efemerna zadovoljstva koja samo lažno doprinose sreći. Usvajanjem principa slow living-a, postepeno iznova učimo kako da budemo srećni zahvaljujući jednostavnosti, zamenjujući „materijalno” „neophodnim“. Ukratko, naučite da razlikujete svoju sreću od svojih prolaznih potrošačkih impulsa.

Evo nekoliko saveta kako da počnete da primenjujete slow living u svom svakodnevnom životu.

Usporite na poslu

Slow living na poslu podrazumeva uspostavljanje navika koje omogućavaju balans izmedu privatnog i profesionalnog života. Konkretno, usvojite naviku da pravite nekoliko kratkih pauza tokom radnog dana kako bi ste udahnuli svež vazduh, opustili se, popili čaj. Nemojte obavljati više zadataka istovremeneno. Može vam se činiti da ćete tako biti efikasniji i brži, ali to samo dovodi do bržeg zamora i nepotrebnog stresa. Koristeći dve različite oblasti našeg mozga, umaramo svoj nervni sistem, a samim tim i telo. Bolje je fokusirati se na jedan po jedan zadatak umesto na kombinovanje. Pametni telefoni nas spajaju i vrlo su korisni, ali i upadaju u naš svakodnevni život bez poziva. Preuzmite kontrolu i ućutkajte sve notifikacije i alarme kada ste na sastanku ili kada vam je potreban mir za obavljanje posla. I naravno, isključite svoj poslovni telefon kada niste u kancelariji ili ga „zaboravite” na radnom mestu, tamo gde u stvari i treba da bude. Većina zaposlenih radi sa stalno uključenim notifikacijama za primanje elektronske pošte. Stručnjaci kažu da to jako doprinosi stresu i onemogućava koncentraciju na određeni radni zadatak. Idealno bi bilo proveriti svoj inboks, recimo, tri puta u toku radnog vremena: kada stignete na posao, pre pauze za ručak i sat vremena pre kraja radnog vremena. Na taj način ćete biti sigurni da niste ništa propustili i moći ćete da se koncentrišete na svoj rad. Cilj je da se rešite, koliko god je to moguće, svega što može izazvati nepotreban stres na poslu.
Slušajte sebe i druge

Slow living je sinonim za slušanje sebe, kako biste bolje zadovoljili svoje potrebe tako što ćete brinuti o svom telu, ali i o svom duhu. Cilj je pronalaženje harmonije između unutrašnjeg i spoljašnjeg života. Odvojiti vreme i postati svestan svog okruženja znači naučiti da slušate i bolje upoznate ljude oko sebe, svoju porodicu, prijatelje. Ukratko, da bi se u potpunosti iskoristila prednost slow living-a, posvetite vreme sebi i drugima. Probudite svoja čula razvijajući svoju kreativnost. Odvojite vreme da se ponovo povežete sa sobom i svojim ličnim talentom. Možda ste oduvek želeli da se bavite nekim kreativnim hobijem, a nikada niste za to pronašli pravi trenutak. Testirajte neku kreativnu aktivnost koja će vam omogućiti da se isključite iz digitalnog sveta i fokusirate se na ono što volite da radite, nešto što vam pričinjava zadovoljstvo. Ako niste nadahnuti nekim posebnim željama možete jednostavno napraviti kolač, promeniti dekor u nekoj od prostorija svog doma, posaditi cveće na terasi… Ako imate decu, dozvolite im da u toku dana budu bez ikakvih obaveza, da imaju vremena, da se dosađuju. Psiholozi tvrde da se tako kod dece razvija kreativnost. Zamenite šetnje gradom šetnjom u prirodi. Ne samo da ćete doprineti svome zdravlju, već ćete izbeći izazove potrošačkog društva. Šetnja u prirodi može da bude neka vrsta meditacije. Osluškujte zvuke prirode, posmatrajte boje, osetite mirise. Odmorite svoj duh od svih parazita savremenog života. Krenite u šetnju prirodom, ostavljajući digitalni svet kući. Kao što je našim očima ponekad potreban odmor od ekrana, našem telu je potreban odmor od svih zagađenja.

Šta nam usporavanje donosi?

Menjajući ritam života i usporavajući svoju svakodnevicu činimo za sebe više nego što deluje na prvi pogled. Usporavanje donosi mnoge fizičke i mentalne koristi i direktno utiče na naše zdravlje. Iz dana u dan smanjujemo stres, poboljšavamo san, bolje se hranimo, što doprinosi jačanju našeg blagostanja. Da bismo sproveli slow living u praksi, moramo to i želeti, jer to zahteva da preispitamo svoje prioritete da bismo se vratili osnovama (priroda, zdrava hrana, opuštanje, itd.). Ali kada se jednom počne toliko je dobro da je nemoguće vratiti se starom načinu života!

Izvor: Sensa