Joga za oporavak: kako da se suočite sa bolešću pomoću joge

Pacijenti koji se oporavljaju nakon operacija ili lomova pomoću joge mogu da vrate pokretljivost i gipkost tretiranim delovima tela. Nežno izvođenje pokreta pomaže da se poveća raspon pokretljivosti, poboljša cirkulacija, opuste mišićne napetosti i ubrza proces oporavka. Redovnim vežbanjem joge, bez obzira na to koliko sami fizički pokreti mogu biti neznatni, otpuštaju se endorfini, materije koje pospešuju dobro raspoloženje. A uz bolje raspoloženje lakše je gledati pozitivno u budućnost, verovati u oporavak i pronaći snagu za vežbanje.

Uz to, položaji joge uravnotežuju rad žlezda i podstiču rad limfnog sistema. Krv obogaćena kiseonikom dostavlja vitalne hranljive sastojke umornim ćelijama tela i podržava detoksikaciju. Bez obzira na to oseća li osoba na početku časa joge slabost i iscrpljenost, mučninu ili bol, osećaj na kraju časa, kad telo zablista novim osećajem lakoće i snage, kada se probudi njegov vitalni deo, ukazuje na potencijal isceljenja koji se u telu krije. Svako ima sposobnost da na jednostavan način, pomoću tehnika joge, promeni deo loših stanja i da mu bude bolje.

Kao učiteljica joge mnogo sam puta radila sa bolesnim i povređenim osobama. Uvek bih nastojala da ih integrišem u redovnu grupu, ako je to bilo moguće. Podrška grupe i osećaj da osoba nije izolovana od uobičajenih tokova života jako je važna za stabilniji odnos prema sebi i sopstvenom stanju. Igor, koji je u saobraćajnoj nesreći doživeo tešku povredu glave, jogom je ublažio i proredio glavobolje, koje nisu prestale ni nakon završetka rehabilitacije.

Tina je nakon teškog preloma ruke vratila pokretljivost ruke do one mere za koju su joj rekli da će biti teško ostvariva. Tajana je nakon dva meseca vežbanja, uz nadzor lekara, prestala da pije antidepresive. Mnogi vežbači koji su se izlečili od karcinoma naglašavaju koliko su im važni disanje i vežbanje da bi zadržali smirenost. Znaju kako da se opuste i znaju da postave prioritete, a to smatraju velikim faktorom dobrog zdravlja. Nakon operacija kolena ili kuka mnogi vežbači jogom su učvrstili svoje mišiće i dali bolju potporu svom telu.

Ovo treba da uradite svaki dan ako ste dugo za računarom: dve mudre za istezanje dlanova i prstiju

Oboleli od teških bolesti osećaju pojačan stres, neizvesnost i strah. Njihov um je dodatno uznemiren. Teško je u takvim situacijama donositi odluke od životnog značaja ili zadržati smiren odnos s najbližim članovima porodice. Kanadski lekar i proslavljeni autor dr Gabor Maté u knjizi „Kad telo kaže ne” („When the Body Says No”) piše: „Stres nije stvar subjektivnog osećaja. To je merljivi niz objektivnih fizioloških događaja u telu, koji uključuju mozak, hormonski sistem, imuni sistem i mnoge druge organe. I ljudi i životinje mogu doživeti stres, a da nisu svesni njegovog postojanja.”

Medicina je pokazala da je izuzetno važno pronaći načine kako se rešiti stresa, smiriti um i učvrstiti unutrašnji osećaj mira. To se postiže pomoću disanja – pranajame i meditacije. Pojam pranajama sastoji se od reči „prana”, što na sanskritu znači dah, životna energija i reči „yama”, što znači kontrola, te opisuje jednu od temeljnih praksi u jogi. Nauka o disanju razvijana je vekovima i nudi mnogobrojne tehnike disanja, poput abdominalnog disanja, dubokog daha, naizmeničnog daha i intenzivnog pročišćavajućeg daha. Vođene vežbe disanja obogaćuju sistem za disanje i regulišu rad nervnog sistema, a to pomaže da se umire um i telo. Najbolje ih je izvoditi uz stručno vođstvo, uz iskusnog učitelja joge.

Izvor: Lovesensa