Kako da prihvatite sebe zahvaljujući jogi: evo šta redovno vežbanje joge može da učini za naše telo i um

U jednoj od svojih priča, Rabindranat Tagore je rekao da Istok može mnogo da nauči od Zapada, ali i da Zapad može da uči od Istoka. Ukoliko spadate u one koji su na putu svog rasta i razvoja, samonadrastanja i spoznavanja, prepoznaćete bogatstvo mogućnosti za učenje i saznavanje novog kroz svaku osobu, fizičku disciplinu ili aktivnost. Potrebno je samo da otvorite um i srce, i dozvolite sebi da živite u svom prirodnom ritmu, praveći odmerene korake ka drugačijoj, možda boljoj verziji sebe.

Unutrašnja sloboda: postavši instruktor joge i Mindfulness programa, Vesna Kostić je pronašla mir i veru u sebe

Takvu vrstu potpore na svojim časovima pruža i Miša Mladenović, instruktor joge, koji je oduvek bio fasciniran dostignućima ljudskog uma i tela. Od detinjstva se bavio sportom, pre svega borilačkim veštinama koje imaju posebno mesto u njegovom srcu. Mnogo vremena posvetio je istraživanju akrobatskih disciplina i načina na koje one razvijaju naše potencijale.

„Nesvakidašnje veštine koje se često mogu naći u cirkusu: fakiri, gutači mačeva, ljudi – gume i slično, bili su neiscrpan izvor inspiracije. Jogu sam potpuno slučajno pronašao kao svojevrstan lepak koji je povezivao meni fascinantne priče i iskustva ljudi kojima sam se divio. Iz tog razloga, karakteristike načina na koji trenutno praktikujem jogu su: veoma jak fokus na fizičkom vežbanju i kretanju tela, razumevanju pokreta, veliki izleti u druge discipline koje imaju mnogo mudrosti da ponude jogi u svojoj metodici vežbanja i posvećenosti detaljima (na primer – gimnastika ima odličan pristup radu na mekim tkivima i zdravlju zglobova, vežbe sa velikim brojem ponavljanja, koje su savršeno komplementarne joga sistemu, a kapoera takođe ima mnogo toga da pruži kroz svoje razumevanje pokreta i ritma disanja). Jogu ne treba posmatrati kao nama dato savršenstvo, nego kao polaznutačku i ideju koja će evoluirati zajedno sa nama.Vežbaču pre svega donosi poboljšanje zdravlja i pokretljivosti, a uz malo sreće i dobre volje, i buđenje radoznalosti.”

Interesovanje za jogu je sve izraženije, pa tako često ova disciplina postaje sredstvo za postizanje drugog cilja (željene kilaže, razgibanosti itd.). Iako možemo pomisliti da nas to udaljava od njene suštine, Miša objašnjava da zapravo ne moraju svi koji se bave jogom u potpunosti da se posvete istoj kako bi osetili pozitivne promene, niti moraju u potpunosti živeti joga filozofiju da bi se ostvarili kao ljudska bića. „Sve aktivnosti u kojima uživamo, koje u nama bude radoznalost i ponekad nas izazivaju, odlične su. Puno filozofije se može naći i u stvarima koje smo skloni da olako odbacimo. Svaka aktivnost je nepregledna mreža ideja i mogućnosti.”

Na pitanje da li u praktikovanje joge treba kretati sa idejom o ličnoj transformaciji ili se jednostavno prepustiti procesu bez bilo kakvih pritisaka i zamisli, sagovornik mi odgovara da oba pristupa mogu funkicionisati.

„Svako razbijanjerutine je početak procesa lične transformacije. Ako deset godina svakog jutra pijemo kafu i dođe trenutak kada, iz nepoznatih ili poznatih razloga, jednog jutra popijemo čaj, promena je već počela. Naravno, očekivanje grandiozne transformacije samo zato što se bavimo jogom je pogrešan pristup. Ne treba se fokusirati na cilj nego na proces. Možemo postaviti sebi pregršt malih ciljeva koji nam se čine dostižnijim. Oni će nam jednog dana omogućiti dostizanje „velikog” cilja.”

PageBreak

Na tragu otkrića

Prema Mišinim rečima, ljudi od joge mnogo očekuju, te je to ujedno i njena najveća mana. „Problem nije u motivaciji nego u prevelikim očekivanjima i nedostatku discipline. Treba da nas usrećuje to što smo iz dana u dan pomalo bolji. „Uspeh” je kumulativan proces i niko se nije rodio savršen. Talenat je iluzija, a pametnim i metodičkim radom mogu se postići neverovatne stvari. Društvene mreže nas stalno bombarduju savršenim i sposobnim ljudima – to ne treba da bude razlog za demotivaciju, već inspiracija. Frustracijama nema mesta, svi možemo biti malo bolji nego što smo trenutno, a to je sasvim dovoljno. Imam zanimljiv predlog. Setite se asane koju ne volite i koja vam zadaje najviše problema – fizički ili mentalno izazovnu. Razmislite zašto je to tako. Posmatrajte sebe iznutra, ali i spolja u toj asani. Počnite sa tom asanom. Ono što ne volimo, često je baš ono što nam fali. Iskoristiću svoj primer da vam to dočaram. Oduvek su mi inverzije išle od ruke, kao i asane koje se fokusiraju na fleksibilnost nogu. Ekstenzije u leđima ne podnosim tako lako. Pogodite kojim asanama započinjem jutro – najčešće je to neka leđna ekstenzija!”

Iako je izazov da postavimo realne ciljeve u jogi na način koji nas podstiče da se izmestimo iz zone komfora, ovaj iskusni jogin smatra da je, bez obzira na to, napredak generalno vrlo teško izbeći.

„Čak i pukim ponavljanjem, svaki put naučimo nešto novo. Nemoguće je izvesti jednu stvar uvek na potpuno isti način. Najbolje je da uživamo u aktivnosti i da svaki put jedan detalj pokušamo malo da popravimo. Strpljivo i pametno. Strah od zamišljenog osuđivanja ili procenjivanja od strane prisutnih može se prevazići introspekcijom. Nema magične pilule, svi smo tu da se unapređujemo zajedno i da se smejemo svojim greškama. Ništa ne može uticati na naša osećanja sem nas samih, sve dolazi iznutra. S druge strane, želja da se bude bolji, potreba za takmičenjem svojstvena je ljudskoj prirodi, a moj utisak je da se ljudi danas takmiče u svemu i svačemu. Mnogo toga ima i u svetu joge i u svakodnevnom životu. Unapređivanje samog sebe je takmičenje sa duhom svoje prošlosti. Takmičenje je svuda oko nas. Skloni smo preteranom samoosuđivanju.”

Život satkan po meri univerzuma: kao glumica, jogina i još mnogo toga, Baja Bangue kroz neprekidno učenje i usavršavanje kreira svoj sadašnji trenutak

Na koji način nas joga uči da prihvatimo promene, ali i sopstvena ograničenja? Čemu nas još uči?

Najviše nas uči strpljenju. Često nismo realni u proceni naših mogućnosti i stanja u kojima se nalaze naše telo i psiha. Forsiranje nikada neće ubrzati napredak, samo može dovesti do stagnacije, neretko i do ozbiljnijih povreda. Jogom je moguće rešiti veliki broj problema u funkcionisanju tela, ali samo ako ne žurimo. Iskoristiću priliku da podelim jedan zanimljiv citat sa vama: „Nothing lasts… But Nothing is lost... Everything is changing into something else…” (Ništa ne traje... ali nije ni izgubljeno… Sve se pretvara u nešto drugo…) – Terens Mekena (Terence McKenna).

Iz tvog iskustva, da li se prevazilaženje sopstvenih granica u jogi odražava i na druga životna polja?

Apsolutno! Zapravo, i obrnuti proces je moguć! Razbijanje rutine je nekada okidač koji može dovesti do otključavanja i prevazilaženja prepreka. Upornost i kritičko razmišljanje su naši najbolji saveznici na putu života.

Kako Miša Mladenović objašnjava, ukoliko imamo pravi pristup, joga će učiniti naše telo i um fleksibilnijim, budeći kreativnost i upoznajući nas sa našom dušom: „Suviše često se dešava da sami sebe ograničavamo unutar nekih okvira koje smo ili sami koncipirali, ili su ih drugi napravili za nas. Istražujte što više. Toliko različitih učenja i pristupa jogi postoji da ja čvrsto verujem da svako može pronaći deo sebe u ovoj prelepoj tradiciji koja konstantno evoluira i napreduje.”

Izvor: Lovesensa