Unutrašnja sloboda: postavši instruktor joge i Mindfulness programa, Vesna Kostić je pronašla mir i veru u sebe

„Da li da prvo odem u banku ili da odvedem dete u školu, i kako da radeći sve što je u planu za danas, na vreme stignem na posao?“.

Na koji način je započela transformacija koja vas je spojila sa jogom i unela nešto drugačije u život žene koja živi u skladu s ubrzanim ritmom velikog grada?

„Kada steknemo svoju porodicu ili kada smo na početku karijere, rešavajući stalno egzistencijalna pitanja, suočeni smo sa velikim brojem izazova i problema, koji nam oduzimaju svu pažnju, vreme i energiju. Ponekad dođemo do tačke na kojoj ne stižemo da proverimo kako se osećamo, na kojoj kao da zaboravimo ko smo, šta smo i šta nas suštinski ispunjava i čini srećnim. Pre nego što sam počela da se bavim jogom, u jednom takvom periodu shvatila sam da mi je život postao beskrajan spisak obaveza i da sam negde duboko izgubila unutrašnji oslonac. To je bio i početak ponovnog vraćanja u centar. Takva vrsta promena nije nikada laka, posebno kada shvatite da su um, telo i energija puni novih, nagomilanih tenzija i blokada. Joga kao sistem pruža obilje tehnika koje pomažu da se oslobodimo svega što smo akumulirali i da se vratimo na tačku ispunjenosti, snage i unutrašnjeg mira. Mi možemo da budemo vrlo aktivni, a istovremeno i smireni, možemo uživati u životu dok istovremeno osećamo unutrašnju punoću kojoj nije potrebno skoro ništa da bi se manifestovala. Za postizanje stabilnog unutrašnjeg sklada, posebno u današnje vreme ubrzanja, obično su potrebne neke metode i drevna znanja - ja sam ih sve pronašla u jogi.“

Jačanje duha i tela: 5 joga asana koje možete da radite u prirodi

Putovala je Vesna u Nepal i Indiju i, na sreću, ne lutajući u potrazi za delotvornim metodama, tamo pronašla ono što naziva autentičnim vođstvom i inspiracijom na samom izvoru, kada je joga u pitanju. Praktikuje i podučava integralnu jogu koja je deo indijske tradicije, a u svojoj praksi bavi se takozvanom jogom uma koja je deo tibetanske tradicije. Govori nam o svom razvojnom putu jogine i o iskustvima koja je doživela:

„Što se tiče integralne joge, sam sistem je toliko bogat različitim tehnikama za rad na telu, umu i energiji, da neprestano istražujem, učim i praktikujem. Ono što svakako mogu da primetim posle dugogodišnje prakse je promena u načinu na koji vidim sebe i svet oko sebe. Iz te promene, iz dubljeg razumevanja, prihvatanja i svesnosti, prirodno su došli mir i stabilnost. Iako primećujem ’unutrašnje pomake’, obradujem im se, ali nemam posebna očekivanja niti predstave o tome kako bi tačno trebalo da izgleda moj život u budućnosti. Ono što, u suštini, osećam kao trajno stanje je poverenje u ishod, u sebe, u jogu i u ravnotežu - prirodni zakon kome svi spontano težimo.“

PageBreak

Suptilno i progresivno evoluiranje

Pitam je kojim tempom joga budi promenu u nama i od čega zavisi intenzitet lične transformacije. Mišljenja je da je promena direktno proporcionalna potrebi i spremnosti osobe da se promeni. Otvorenost za promenu je, kaže, pogonsko gorivo i motor u transformaciji. „Mislim da je vrlo važno pronaći autentične učitelje i sisteme koji su sebe dokazali kroz godine, decenije ili, ponekad, vekove postojanja. Na taj način možemo da budemo i sigurni da su predložene metode i tehnike zaista delotvorne“.

Mnogi ljudi se plaše promena, čak i ako su pozitivne. Na koji način joga menja život i kako se osloboditi straha od upoznavanja novih, drugačijih i boljih aspekata svoje ličnosti?

„Strah od promena je vrlo duboko ukorenjen u umu čoveka. Koliko god da je vidljivo i jasno da je sve oko nas u neprekidnoj promeni, prijanjanje za nepromenljivost je možda i jedna od najjačih tendencija ljudskog uma. Sama promena je jedino na šta sa sigurnošću možemo računati u našim životima - mi smo svi danas drugačije osobe u odnosu na ono što smo bili juče. U situacijama u kojima smo suočeni sa snažnim životnim iskustvima, to možemo da vidimo potpuno jasno - ponekad se preko noći osetno i vidno promenimo. Rastemo. Evoluiramo. Čak i ako nekad izgleda da pravimo korake unazad, oni su obično neophodni da bismo mogli da brže nastavimonapred. Gde onda i zašto nastaje strah? Verujem, u suptilnom odsustvu poverenja u sebe ili, ponekad, čak i u samu prirodu, prirodne zakone. Joga nas menja, polako i progresivno, i to putem samoposmatranja i samorazumevanja. Joga nas uči kako da istinski obratimo pažnju. Radeći jogu, osluškujemo sve suptilne promene, recimo disanje koje se menja kada smo zabrinuti, telo koje se opušta kada mu samo ponudimo pažnju, um koji se opušta kada ga dovedemo u položaj posmatrača. Upoznajemo sebe, čudesne unutrašnje mehanizme međuzavisnosti, dozvoljavajući svemu da se ispolji, ne potiskujući ništa. I tako polako, kroz samorazumevanje, samoprihvatanje i poverenje u sebe gradimo i poverenje u promenu.

U Mindfulness programu se dosta bavimo ovim aspektom, koristeći jedan jednostavan racionalan pristup koji može da bude od koristi. Recimo, posmatrajmo svoje disanje i prisetimo se. Dah se dešava 15 puta u jednoj minuti ili oko 21.600 puta u toku jednog dana. I dešava se sasvim spontano. Srce kuca 80 puta u minuti, naši organi neprestano rade, dišemo, varimo... Čak i kada spavamo svi procesi se dešavaju samostalno. Naše telo potpuno podržava naš život. Sa lakoćom. Potpuno savršeno. To je, samo po sebi, kada malo o tome razmislimo, više nego dovoljan razlog za potpuno poverenje. U prirodu. U univerzum. U samog sebe“.

Meditacija koja privlači ostvarenje želja: zatvorite oči, zamislite ovo i svemir će razumeti vaše snove

Vesna nam dalje objašnjava da integralna joga integriše rad na telu, umu i energiji, i da se stoga sve promene dešavaju na sva tri nivoa. Prema njenom mišljenju, praktikant promene uoči najpre tamo gde možda oseća najveću neravnotežu. Takođe, smatra da se promene dešavaju simultano i sveobuhvatno - na svim nivoima. „Sve te promene idu u pravcu harmonizacije. Joga samo podržava prirodni zakon, da sve što ispadne iz balansa, može da se u njega i vrati.“

Može li joga da promeni naše ustaljene obrasce ponašanja i da nam pomogne da svoj život sagledamo iz drugačije perspektive?

„Trenutak u kome prepoznajemo da imamo potrebu i mogućnost da promenimo svoje ustaljene obrasce ponašanja ili mišljenja je i trenutak neograničenih mogućnosti i suštinske unutrašnje slobode. Dok god doživljavamo sebe kao nepromenljive i identifikujemo se sa svojim navikama - mi nemamo taj potencijal.
Mi smo mnogo više od svojih navika i uslovljenih obrazaca ponašanja - mi možemo da budemo sve što poželimo. Prvi koraci su prepoznavanje sopstvenih ograničenja, svesnost o potencijalu za promenu iz koga vremenom proizilazi i poverenje u sebe“.

PageBreak

Pogonsko gorivo za unutrašnji razvoj

Kako je Vesna i sertifikovani Mindfulness trener, zamolila sam je da nam definiše Mindfulness i da objasni način na koji ova duhovno-telesna disciplina može da se poveže sa jogom. Prema njenom objašnjenju, Mindfulness u svom osnovnom značenju, kao termin, predstavlja kvalitet pažljive svesnosti i pomnosti, onog što se u jogi naziva „um u položaju posmatranja“. Ipak, instruktorka mi je objasnila i detaljnije značenje Mindfulness-a kao svetski poznatog i nekoliko decenija korišćenog programa, koje je nešto drugačije:

„Mindfulness kao program ima strukturu koja se pokazala kao jako delotvorna za savremenog čoveka. Suštinski, osnova programa su drevne budističke prakse i neke od tehnika klasične joge, a u svetlu sadašnjeg trenutka u kome se sreću savremena nauka i drevna istočna tradicija. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak kada sam prvi put prošla ovaj program je mogućnost pomoći za veliki broj ljudi, bez ikakve razlike, i bez obzira na lična ograničenja ili predrasude. Recimo, kad postoji otpor prema jogi, ljudi ne žele da vežbaju. Ponekad postoji otpor prema meditaciji, posebno danas kada se pod taj pojam podvode različiti sadržaji. U Mindfulnessu koristimo konkretna objašnjenja, skenove mozga, parametre promena, kliničke testove koji su rezultat tog zajedničkog koloseka na koji su došle danas neurobiologija i dalekoistočne prakse.

Mindfulness je program koji se primenjuje, implementira i istražuje u vodećim svetskim institutima i ustanovama. Neki od mojih dalekoistočnih učitelja prihvatili su da budu deo tih istraživanja i time otvorili mogućnost da se merenjem njihovih moždanih i telesnih funkcija dokažu brojni i sjajni rezultati dugogodišnjeg mentalnog treninga. Recimo, neuroplasticizam kao naučno otkriće doneo je ogromne i revolucionarne pomake u načinu na koji se posmatra ljudski mozak. Neuroplasticizam je, u stvari, naučni dokaz o tome kako svesnost i ljudska iskustva menjaju čak i fizički izgled i strukturu mozga. A to isto nam dalekoistočne prakse govore vekovima. U ljudskoj prirodi je da se plašimo onoga što ne razumemo potpuno. Mindfulness nam donosi razumevanje, što je i najbolji protivotrov za strah i nedoumice.“

Mudre smiruju um, štite telo od bolesti i odbacuju lošu energiju: evo šta predstavlja svaki prst na vašoj ruci

Primenom mindfulnessa vežbamo fokusiranost, bivanje u sadašnjem trenutku i stanje otvorene pažnje. Šta postižemo na taj način i zašto je svesna pažnja bitna za bolje funkcionisanje u svakodnevici?

„Kada posmatramo svoj um, shvatamo da se on uglavnom nalazi u prošlosti ili budućnosti. Ili se bavimo onim što se dešavalo, iznova i iznova, ili smo zauzeti planiranjem i projektovanjem budućih događaja. Recimo, kada imamo posao koji zahteva stalne i nove projekte, idemo od projekta do projekta, a vreme i godine brzo prolaze. Pitanje koje će se postaviti pre ili kasnije je - a kada smo u suštini živeli? Život se dešava samo sada i ovde. Ono što je u prošlosti više ne postoji. Ono što je u budućnosti, ne možemo videti, ni pretpostaviti sa sigurnošću.
To, naravno, ne znači da prestanemo da radimo, planiramo ili da zaboravimo prošlost (posebno zbog toga što na svojim iskustvima i učimo). To znači da osetimo trenutak u kome smo, da naučimo kako da se zaustavimo, udahnemo, osetimo kako dišemo, primetimo zrak sunca na licu, toplu vodu na koži dok smo ispod tuša, miris vazduha posle kiše, osetimo radost kada smo okruženi prijateljima, uživanje kada smo na novim mestima... Kada je svesna pažnja prisutna, prirodno osećamo da živimo, dišemo, i da je to samo po sebi dovoljan razlog zadovoljstva. Umesto uma na auto-pilotu, budimo i razvijamo um svesne pažnje, u kome se manifestuju naši istinski potencijali i kvaliteti.

Da li nam joga i mindfulness treninzi mogu pomoći da regulišemo nivo stresa, da sprečimo aktiviranje inicijalne kapisle koja dovodi do stresa, da prepoznamo potencijalno stresne situacije i tako se zaštitimo?

„Svesnost, razvoj svesne pažnje je neophodna osnova za razvijanje sposobnosti prepoznavanja šta jeste a šta nije bitno, šta je uzrok i izvor stresa... Kada naučimo da prepoznamo, možemo i da izbegnemo potencijalni stres. Takođe, nekad se desi da moramo da damo sve od sebe, što nas spontano vodi u stres. Jako je važno da naučimo da prepoznamo trenutak u kome se te okonosti završavaju i opustimo se. Veliki deo problema sa stresom je i u tome što uznemiravajuće okolnosti ne ostavimo iza sebe kada one prođu, već ih nosimo sa sobom i preživljamo iznova i iznova. Razvoj svesne pažnje donosi taj kvalitet pravljenja razlike između bitnog i nebitnog, kao i veštinu puštanja da ode ono što je već završeno“.

Emocionalna stabilnost, samosvesnost i psihofizička vitalnost ponekad deluju nedokučivo, a promene nisu nešto što dolazi u instant obliku. Vesna savetuje kako da skupimo strpljenje i laganim koracima krenemo u pravcu transformacije:

„To je obično i najveći početni izazov. Zbog toga je na ovoj tački potrebno uložiti mali napor. Ono što verujem da je svima izvodljivo je odlučiti se za 8 nedelja samodiscipline, što mislim da nije preterano težak zadatak.
To je minimalni period potreban da se usvoji nova navika ili veština.
Kontinuirano vežbanje joge već posle tog perioda daje prve vidljive rezultate, a Mindfulness već posle 8 nedelja napravi promene u percepciji, pa tako i u mozgu, umu i energiji, što postaje inspiracija i pogonsko gorivo za dalji unutrašnji put i razvoj.“

Izvor: Lovesensa