KAKO DA ŽENA STARIJA OD 50 GODINA DOŽIVI 100: 3 važna pravila u srednjem životnom dobu

Prvo pravilo: kasno sazrevanje je vreme za opuštanje i obradu stečenog iskustva

Ritam života od početka do kraja je promena faza opuštanja i napetosti. U početku dete živi u opuštenom stanju, roditelji se brinu o njemu. Tada osoba odrasta i uči da se brine o sebi. Deca se oslanjaju na odrasle. Odrasli se oslanjaju na decu samo ako i sami postanu bespomoćni, poput dece. Istovremeno, roditelji ostaju psihološka podrška deci do kraja. Zrelost je vreme opuštanja, kada je glavni deo životnih zadataka već završen i kada možete da shvatite svo stečeno životno iskustvo. U ovoj fazi života možete da se opustite i predahnete - mnogo toga ste već učinili, sada je vreme za neke nove snove.

Važno je postepeno smanjiti nivo fizičkog i nervnog stresa i prevesti sistem u stanje aktivne varenja svih informacija primljenih tokom života. Ovo je napisao psiholog Erik Erikson, koji je opisao psihološke karakteristike različitih starosnih faza.

Drugo pravilo: ostavite deci ono što deca moraju sama da rade

Od roditelja se ne traži da za svoju decu rade ono što deca treba da urade za sebe. Prezaštićenost odraslih i želja da se zaradi više novca za njih, pomogne im oko stanovanja, kupi im automobil - ovo je želja da se ne živi svoj život, već život dece. Ovo je invazija na teritoriju odgovornosti odraslih i oduzimanje njihove vitalnosti ne radi sopstvenih ciljeva i zadataka. Kada roditelji lišavaju svoju decu odgovornosti za njihovo dobro, dobrim namerama utiru put u loše.

Možete emocionalno podržati decu, možete im biti psihološka podrška, možete im pomoći ako su u problemu, pokloniti im nešto, ali prava ljubav i poštovanje ličnosti odraslog deteta omogućavaju mu da se napreže i postigne svoje ciljeve. Važno je naučiti decu da budu samostalna i samodovoljna. U suprotnom, nakon smrti roditelja, oni mogu ostati bespomoćni i neodrživi.

Treće pravilo: ne podučavajte, ne namećujte svoja pravila, već prenesite iskustvo

Jedna od najčešćih roditeljskih grešaka koja dovodi do trošenja vitalnosti i odliva energije u nigde je želja da odraslu decu nauče svojim životnim pravilima. Roditelji veruju da znaju bolje od svoje dece kako da žive, kako da ne žive, na šta da troše novac, kako da uštede, s kim da se druže, koga vole i tako dalje.

Zašto je ovo najveća zabluda? Prvo, pouka i poučavanje su destruktivan, toksičan obrazac ponašanja. Sve što su roditelji mogli naučiti dogodilo se u detinjstvu. Mama daje detetu znanje o sebi i svetu do 3 godine, a tata model uspešne socijalizacije do 12 godina. Ne postoji ništa više što roditelji mogu i ne treba da rade. Sama deca su nesvesno kopirala ono što su videla u roditeljskoj porodici.

Roditelji zaboravljaju da su oni i njihova deca različite ličnosti. A različiti pojedinci mogu i treba da imaju različite vrednosti, različite ciljeve, različite potrebe. Nametanje svojih potreba drugim odraslima ne znači poštovanje ni sebe ni drugih. Ako odrasla i zrela deca ne traže savet, nemojte ga davati. Možete preneti samo ono za čim deca osećaju potrebu.

Najbolje iskustvo koje zreli ljudi mogu preneti svojoj deci je iskustvo njihovog zrelog života. Važno je pokazati koliko zanimljiva i bogata može biti srednja i kasna zrelost. Važno je imati svoja interesovanja, hobije, zabave. Važno je pokazati koliko prijatelja, devojaka, drugara, poznanika, rođaka imate sa kojima ste zainteresovani za komunikaciju.

Kasno odraslo doba je zapravo veoma slično detinjstvu po tome što je važno primiti u ovom uzrastu. Posle 50, mnogo je već dato, a vreme je da se spremimo za ubiranje plodova. Plodovi vašeg života. Nastaviti oranje i setvu na 60-70+ je kršenje zakona prirode. Kasna zrelost je uživanje u žetvi. Ovo je uživanje u svakom danu koji živite, od dobrih odnosa, od prirode. Na taj način možete živeti veoma dug i srećan život. Hajde da pokušamo!

(Sensa)