Ponekad nam život dodeli više uloga, neke od njih smo sami birali, neke su nam urođene, a neke nametnuete. Čak i kada prihvatite svaku od njih, možete shvatiti koliko je teško odigrati svoju ulogu u filmu koji se zove život, a život nas često iznenadi nekim novim preokretom.
Na formumu smo pronašli ispovest Marine koje se suočava sa problemom koji se događa mnogim ženama od 45. i 50. godine, a evo o čemu je reč:
Marina je odlučila da postane majka u 40 - oj godini života. Kada je saznala da je trudna, uživala je u srenim vestima, a radovali su i njen muž i bake i deke. Cela porodica je sačekala kada je sa bebomu naručju izašla iz porodilišta u martu mesecu, a već u maju Marinina majka otišla u kupatilo i pala. Noge nisu poslušale, modrice su se pojavljivale jedna za drugom na levoj nozi. Lekari su rekli da su krvni ugrušci duboko u venama i da će majci dosta biti otežano kretanje, slegnuli ramenima i objasnili da sada možemo samo da čekamo. Godinu dana kasnije, umoran od depresije i beskrajnih suza svoje žene, Marinin otac se preselio na selo.
Marina je od tada bila između dve vatre. Kod kuće je njena ćerka od nje zahtevala pažnju i brigu, a na drugoj strani grada isto to su zahtevali roditelji. Svaki drugi dan je dolazila kod majke: pomagala jokj, bodrila je, nagovarala je da ide u šetnju, kod oca - vikendom. Odbio je da se vrati u grad, ali nije želeo da promeni svoj uobičajeni način života. Marina mu je donosila hranu, sveže novine, kuvala hranu i pokušavala za njega da pronađe puno razumevanja.
"Sve vreme sam bila sa nekim, jer sam osećala da to dugujem svima", napisala je Marina.
Od tada je prošlo nekoliko godina, ali ništa se nije promenilo. Njena majka još čeka iznenadnu smrt, otac se nastanio van grada, a ćerka ide u vrtić. Marina je nakon porodiljskog odsustva dala otkaz kako bi imala vremena da brine o svima.
Naučnici nazivaju žene poput Marine "generacijom sendviča". Po pravilu, to su majke koje istovremeno brinu o deci (maloj ili školskog uzrasta) i starijim roditeljima. Mnoge žene se suočavaju sa ovim izazovom, a čak i kada pronađu neko rešenje koje je bolje od navedenog primera, uvek postoje negativna osećanja, opterećenje, nedostatak brige o sebi. Šta učiniti u ovakvoj situaciji?
Prvi korak u ovakvom životnom izazovu jeste da uskladite svoje prioritete. Kvalitetni trenuci sa porodicom su zaista nešto predivno, ali je važno da brinete i o sebi, svom zdravlju, sreći. Jer ako ne možete da pomognete sebi i ukoliko ste konstantno negativni, vaše zdravlje je ugroženo, pa nećete moći da pomognete drugima. Nemojte sebe žrtvovati, već se organizujte i učinite koliko vam vreme, obaveze i život to dozvoljavaju - napravite detaljan plan kako nijedna strana ne bi trpela, pa ni vi.
Takođe, važno je da prihvatitie svaki vid pomoći i podrške. mnoge žene misle da mogu sve same da reše i podnesu, ali vremenom energija se gubi. Tražite pomoć, kućnu negu za roditelje, stručnu medicinsku pomoć, dete upišite u vrtić, neka se partner jednako angažuje kao i vi, jer prava ljubav je tu i kada su oluje i kada sija Sunce.
Treće, kada vam je potrebna pauza, napravite je! Budite posvećeni, a ne žrtva. Brinite i o sebi. Ne možete staviti život na pauzu dok nešto ne prođe, ali uvek možete i treba da uzmete pauzu kada vam je potreban odmor.
Izvor: Sensa