MNOGI LJUDI IMAJU OVAJ POREMEĆAJ, A JAVLJA SE IZ DVA RAZLOGA: Evo kako da se oslobodite iz omče stresa

Lako prepoznajemo svoju anksioznost kada se pokaže kao napad anksioznosti, ili kada se niz zabrinutih misli pokrene događajem koji izaziva stres, poput javnog govora. Ipak, anksioznost je mnogo manje primetna kada je redovno naš stalni pratilac - deo pozadinske buke u našim mislima. U tim situacijama najverovatnije je anksioznost postala navika.

Ponašanje: Ruminacija/Akcija

Rezultat: Odvraćanje pažnje/osećaj kontrole

Pored svoje kompleksnosti, anksioznost može lako da uđe u takozvanu "petlju navike", u bilo kom trenutku! Na primer, kada osetite anksiznost vi uzmete telefon kako biste slušali muziku i tako se osetite rasterećenije i smirenije. Međutim, po tom principu se kreiraju navike, da kada ste pod stresom ili ste anksiozni, vi skrećete pažnju na nešto drugo. Tako nam petlja anksiozne navike privremeno daje osećaj smirenosti. Međutim, kada to skretanje pažnje ne prodeluje, anksioznost se nastavlja, što vodi ka dodatnom stresu, koji sam po sebi postaje okidač za dalju anksioznost.

Dva razloga zbog kojih naš mozak stvara anksioznu naviku - i kako da prekinete ovaj ciklus:

Razlog1: Zbog anksioznosti se osećate sigurno. Prema istraživanju, čin zabrinutosti ponekad može biti dobar. Studija iz Penn State-a iz 2019. pokazala je da zabrinuti ljudi koji su radili vežbe opuštanja nerado odustaju od svojih zabrinutih misli. To oklevanje da se opuste, otkrili su istraživači, proizašlo je iz pokušaja da se zaštite od većih, dramatičnijih promena emocija - od anksioznosti do opuštenosti i nazad - kojih su se učesnici plašili. Drugim rečima, osećali su se "sigurnije" da jednostavno ostanu zabrinut sve vreme.

Razlog 2: Vaš mozak misli da rešava problem. Zatim postoji (kontraintuitivno) shvatanje da razmišljanje o problemu može stvoriti iluziju da se radi na rešenju, što ljudi radije biraju nego da ne rade ništa. Povremeno, naši zabrinuti umovi dolaze do rešenja, zbog kojih se može činiti da i sama anksioznost daje produktivne rezultate, ili barem osećaj da kontrolišemo situaciju koja izaziva anksioznost. Nakon nekog vremena, reagovanje na svakodnevni život uz anksioznost može se pretvoriti u mentalnu naviku.

Kako da prekinete petlju anksioznosti: Prvi korak u ometanju ovog ciklusa je obraćanje pažnje i svest o našoj anksioznosti. Trening svesnosti, koji uključuje uočavanje uznemirenih navika i osvešćivanje petlji navika zabrinutosti, smanjuje anksioznost kod ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem za 63 odsto.

Da bismo poništili vrednosti nagrada koje naš mozak pridaje određenim navikama, piše Brever: „Moramo mozgu da damo nove informacije kako bismo ustanovili da je vrednost koju smo naučili u prošlosti sada zastarela. Obraćajući pažnju na rezultate ponašanja u sadašnjemtrenutku, možete izbaciti mozak iz autopilota navike i videti i osetiti koliko vam ta navika trenutno škodi."

Izvor: Sensa