Nije vam potrebno da vam neko neprekidno objašnjava šta to sve nije u redu s vama... Potrebna su vam rešenja ili, barem, uputstva.
"Dobro savetovanje je veoma selektivno. Usmerava vašu pažnju na jednu ili dve moguće promene koje, kada se primene, imaju ogroman efekat." Thomas Bjørge
Da li vam se ikada desilo da uradite nešto izuzetno dobro, iskoračite napred, pokažete se kao vodja i bum! Kao na znak, glas unutrašnjeg zakerala upuzi i počne da premotava i reprodukuje situacije u vašoj glavi, fokusirajući se samo i isključivo na negativne!
Ja* znam da mi se gore pomenuti scenario desio mnogo puta do sada, obično kada sam napravila iskorak napred, kada sam se pomerila iz svoje bezbedne zone i uradila nešto drugačije... U takvim situacijama pojavljuje se nezadovoljni mali kritičar koji stalno sumnja u sebe tj. u mene. Nepozvan. I pre nego što shvatim, moja vera u sebe spiralno pada a ja nemam izbora po tom pitanju.
3 odgovora na pitanje: "Da li se novcem može kupiti sreća?"
Obično bi ovaj nezadovoljni mali kritičar uzjahao velikog konja perfekcionizma i od muve napravio magarca. Nije imao milosti za greške, ispade, nesavršenosti, ili bilo šta što me definiše kao ljudsko biće. Bilo je zamorno, čak iscrpljujuće slušati ovog Unutrašnjeg Kritičara svaki put kad sam preuzimala rizik. Bilo mi je muka da slušam šta sve nije u redu sa mnom, bez da dobijem barem rešenje, ili uputstva.
Vidite, Unutrašnji Kritičar radi samo to - nečujno, ali snažno - kritikuje. Ne daje rešenja, direkcije, uputstva. Samo zamera. Zahtevajući savršenstvo od nesavršeno savršene mene!
Dakle, posle mnogo razmišljanja, i mnogo trening seminara, odlučila sam da razmotrim poziciju ovog Unutrašnjeg Kritičara!
