Dignite dva prsta ako se osećate potpuno istrošeno nakon radnog dana. Dok pokušavate da završite sve obaveze, često ne znajući da raznim distrakcijama kažete „ne", vaša energija pada na minimum.

Sigurno je da svi težimo opuštenijem i smirenijem stilu života oslobođenom od stresa. Iako stres nije nužno loš jer vas u kratkim naletima može naterati da se pokrenete, hroničan stres može da ostavi ozbiljne posledice. Povećan rizik od gojaznosti, bolesti srca i depresija su neke od njih.

Međutim, mnogi ne znaju kako da uspostave balans i odakle da počnu, ističe Hans Buster, inače osnivač Synergy Talents i profesionalni kouč. Upravo zbog toga on pravi osvrt na 5 čestih navika koje izazivaju nepotreban stres sa savetima koji će vam pomoći da ga se rešite:

Pravite gust raspored

Problem: Da li vam se dešava da isplanirate milion stvari u toku dana, ne ostavljajući sebi prostora za greške, ali se po pravilu uvek nešto izjalovi? Kasnio vam je prevoz, morali ste da vodite neplanirano dug telefonski razgovor, svratili ste do marketa ali je red na kasi bio ogroman...

Šta mi je donela jedna godina štednje: kako sam postala bogatija, mudrija i srećnija bez novca...

Rešenje: Počnite da ostavljate vremenske rezerve u svom rasporedu. Začudili biste se koliko 5-10 minuta može da vam promeni dan. Ne biste imali osećaj da stalno kasnite već biste se osećali zadovoljno, uspešno i mnooogo opuštenije.

Odugovlačite

Problem: Kada vam se nešto ne radi, postaje prava agonija naterati sebe da počnete, a sve vreme pre momenta kada nemate više prostora za odlaganje pretvara se u jadikovanje o onome što vam se ne radi.

Rešenje: Probajte da „strašni" zadatak podelite na manje delove. Razmislite koje sve korake taj „ogroman" zadatak obuhvata, a zatim krenite sa prvim, najlakšim i najbržim. Svaki pređeni korak daće vam osećaj postignuća, produktivnosti i motivacije da lakše i mnogo brže dođete do cilja.

Previše razmišljate i preispitujete se

Problem: Kada je reč o donošenju odluka, bilo da se radi o izboru novih cipela ili kupovini stana, svi želimo da napravimo „pravi" izbor. Koliko god informacija da prikupimo, opet nismo sigurni da li je to „to". Padamo u vrtlog sumnji i preispitivanja svaki put kada treba nešto da odlučimo.

PageBreak

Stres izaziva rizik od mnogih bolesti

Rešenje: Postavite vremenski limit za svaku odluku. Presecite sa onoliko informacija koliko u trenutku imate i više se ne osvrćite. Svaka dalja analiza može biti samo u svrhu vašeg razvoja i učenja na greškama. U suprotnom, nema svrhe nervirati se i misliti kako je trebalo da bude drugačije.

„Ako nije savršeno onda ne valja"

Problem: Da li i kod vas sve mora da bude savršeno jer u suprotnom vidite samo ono što ne valja? Iako je pohvalno što uvek težite da budete najbolji, savršenstvo je skoro nemoguć cilj, a zabluda da možete da ga ostvarite samo čini da se osećate loše.

Rešenje: Umesto što se stresirate oko jednog procenta koji nije savršen, zašto ne budete ponosni na preostalih 99% koji valjaju? Vežbajte da opraštate sebi i da se fokusirate na pozitivno. Potapšite se po ramenu sledeći put kada počne da vas muči taj jedan procenat. Recite sebi: „Nema veze, uživam u svemu dobrom što sam uradio/la".

Izbegavate da tražite pomoć

Problem: Ova navika ide „ruku uz ruku" sa prethodnom. Puno ljudi koji su pod stresom žive u uverenju da moraju sami da urade nešto da bi to valjalo. Zbog ovakvog razmišljanja često preuzimaju teret koji ne mogu da ponesu.

Rešenje: Istina je da uz malu pomoć ljudi sa strane možete mnogo kvalitetnije i brže da završite svoje obaveze. Kada vidite da vam fali koja ruka, ne oklevajte da je zatražite. Ova navika doneće vam ne samo olakšanje i manje stresa, već i zadovoljstvo koje proizlazi iz interakcije sa drugima.

Pravo je vreme da krenete da menjate loše navike i time značajno smanjite stres u svom životu!

Izvor: BIZLife