U našem društvu orijentisanom na postignuća, perfekcionizam se veliča kao znak časti. To je postalo sinonim za naporan rad i grubost.
Istina je, ipakdrugačija. Perfekcionizam je brutalan način života. Biti čovek znači imati mane. Međutim, perfekcionisti teško prihvataju svoje nedostatke. Da bi nadoknadili, oni podižu stepen očekivanja na nedostižne i neodržive nivoe. Forsiraju se do krajnosti i očekuju da će postići 100 odsto na zadacima koje smatraju važnim. Ironično, i ovako precizna definicija uspeha čini ih sklonima njihovom najvećem strah, a to je neuspeh.
Perfekcionisti nisu samo razočarani kada ne uspeju da postignu određeni cilj. Oni doživljavaju stid, jer se definišu kao potpuni promašaj. Perfekcionizam je povezan sa mnoštvom emocionalnih poteškoća poput depresije, anksioznosti, pa čak i samoubistva.
Ipak, nismo se uhvatili u koštac sa ovim činjenicama kao čovečanstvo. Umesto toga, nastavljamo da veličamo perfekcionizam i guramo ga u svoju mladost. Tako, i roditelji često gube živce, jer se naglasak sa ličnog razvoja i društvene povezanosti pomerio na žestoku konkurenciju i pobedu po svaku cenu.
Mladi idu stopama svojih odraslih uzora. Da bismo preokrenuli trenutne trendove i zaštitili emocionalno zdravlje naše mladosti, moramo razmisliti o sopstvenim perfekcionističkim tendencijama i promeniti obrazac ponašanja. Na kraju krajeva, radnje govore više od reči.
Predstavljamo 3 efikasna trika da prevaziđete zamke perfekcionizma i vodite zdrav život:
1. Preoblikujte perfekcionizam
Perfekcionisti često nerado odustaju od svojih perfekcionističkih sklonosti iz straha da će izgubiti prednost ili zaostati za konkurencijom. Poznavanje rađa udobnost. Perfekcionisti često govore: "Zašto bih se odrekao nečega što me je odvelo ovako daleko u životu?" Na svoj perfekcionizam gledaju kao na supersilu koja ih vodi ka uspehu. Ipak, činjenica je da su uspeli su da doguraju tako daleko u životu uprkos svom perfekcionizmu. Postavljanje uzvišenih i nerealnih očekivanja nije velesila. To vas samo čini ranjivim na emocionalne poteškoće. Zamislite koliko biste mogli biti produktivniji da na svojim ramenima više ne nosite težinu prevelikih očekivanja.
2. Preoblikujte svoje razmišljanje
Perfekcionisti često nasedaju na grešku "sve ili ništa". U svom razmišljanju, ili su postigli 100 poena ili su potpuno propali. Naš mozak pada na ovu vrstu razmišljanja, jer traži obrasce koji pojednostavljuju donošenje odluka. Lakše je birati između ekstrema crne i bele nego prolaziti kroz mešavinu različitih nijansi sive. Problem sa ovom kognitivnom distorzijom je što možemo propustiti važne detalje zbog kojih smo podložni emocionalnim poteškoćama i međuljudskim sukobima. Ono što treba podsetiti perfekcioniste je da mogu postići svoje ciljeve, a da ne budu savršeni. Možete napraviti nekoliko grešaka na ispitu i još uvek dobiti najbolju ocenu ili diplomirati sa najboljom ocenom, bez visokog proseka. Zamena izvrsnosti perfekcionizmom rezultira zdravijim postavljanjem ciljeva.
3. Redefinišite neuspeh
Kako bi izbegli bol neuspeha, perfekcionisti znaju da izbegavaju zadatke koji su previše izazovni. Oni mogu igrati na sigurno i raditi samo na projektima za koje je velika verovatnoća da će biti uspešno završeni. Paradoksalno, ova strategija guši lični rast i sprečava perfekcioniste da dostignu svoj najveći potencijal. Igrajući na sigurno, suzdržavaju se i ne uspevaju da se istisnu iz svoje zone komfora. Zapamtite da je neuspeh univerzalno ljudsko iskustvo. To nikome ne pravi izuzetke. Čak i uspešni ljudi ne uspevaju. Tomas Edison, pokretačka snaga inovacija poput sijalica i kamera, jednom je rekao: "Nisam zakazao. Upravo sam pronašao 10.000 načina koji ne funkcionišu." Pitanje nije da li ćete doživeti neuspehe, već kako ćete na njih odgovoriti. Kada doživite neuspehe, razgovarajte sami sa sobom sa ljubaznošću i razumevanjem kroz saosećanje prema sebi. Na kraju krajeva, neuspeh je prilika za učenje i rast.
Izvor: Sensa