PAZITE - 1 OSOBINA HRANI DEPRESIJU, A IMAJU JE MNOGI: Kako da se zaštitite - izađite napokon iz začaranog kruga!

Prema istraživanjima, pojedinci sa perfekcionističkim ličnostima mogu biti izloženi povećanom riziku od depresije, a depresija može zauzvrat pogoršati perfekcionističke tendencije. Fokusiranje na samopoštovanje i saosećanje u terapiji moglo bi nekome pomoći da reguliše obe sklonosti.

Oni sa velikom potrebom za savršenstvom preterano reaguju na greške, često pretpostavljaju svoje postupke, doživljavaju nesklad između svog stvarnog sebe i svog idealnog ja i plaše se neodobravanja drugih. S druge strane, perfekcionistička težnja povezana je sa perfekcionizmom orijentisanim na sebe. Ova osoba obično ima visoke ciljeve i ima internalizovana očekivanja uspeha i produktivnosti, što može dovesti do depresije.

Studija je otkrila ključne odnose između različitih aspekata perfekcionizma i depresije, uključujući:

1. Perfekcionistička zabrinutost može vremenom dovesti do povećanih simptoma depresije.

Perfekcionistička zabrinutost doprinsi ranjivosti zbog pojačanih depresivnih simptoma, tokom vremena. Perfekcionistička zabrinutost navodi ljude da razmišljaju, osećaju i ponašaju se na načine pogodne za simptome depresije. Perfekcionističke zabrinutosti - uključujući preteranu kritičnost prema sebi ili preteranu reakciju na greške - stvaraju priliku da se simptomi depresije uvuku i preuzmu primat.

2. Ljudi sa višim perfekcionističkim sklonostima opažaju i nailaze na negativnije društvene interakcije.

Ljudi sa povišenim perfekcionističkim sklonostima opažaju i nailaze na negativnije društvene interakcije, što često dovodi do socijalne isključenosti i zauzvrat, depresivnih simptoma. Takođe su u opasnosti od simptoma depresije zbog sklonosti stvaranju stresa i lošeg reagovanja na njega. Sve u svemu, ako očekujete ništa manje od savršenstva za sebe, to vas može vas voditi ka neuspehu, jer stres može negativno uticati na interakciju sa drugima.

3. Ljudi sa velikim perfekcionističkim sklonostima mogu smatrati da imaju manju emocionalnu kontrolu.

Za mnoge ljude sa visokom perfekcionističkom zabrinutošću, i sam doživljaj depresivnih simptoma mogu posmatrati kao neuspeh emocionalne kontrole. Ovo se pretvara u dodatni pritisak da se ispune očekivanja i povećani strah zbog neuspeha i grešaka. Depresija može lako uticati na osobu i njene emocije, što se može pretvoriti u gubitak kontrole nad sobom, što je u suprotnosti sa idejom da budemo savršeni.

4. Nerealni ciljevi mogu dovesti do veće učestalosti stvarnih neuspeha.

Neuspeh se ne čini kao opcija mnogim perfekcionistima - a ako se ipak dogodi, to može promeniti perfekcionističko viđenje sebe. Nerealni ciljevi kojima teže ljudi sa visokim perfekcionističkim stremljenjima, poput potrebe da budu najbolji u svemu, mogu dovesti do veće učestalosti uočenih neuspeha i niže učestalosti uspeha.

5. Ljudi sa perfekcionizmom orijentisanim ka sebi su ranjiviji na simptome depresije.

Studija je otkrila da je perfekcionizam orijentisan na sebe povezan sa povećanom ranjivošću na simptome depresije. S druge strane, čini se da perfekcionizam nije nus pojava depresije. Drugim rečima, oni koji odgovaraju definiciji perfekcionizma o "perfekcionističkim težnjama" mogu biti osetljivi na simptome depresije, ali čini se da obrnuto nije tačno: to jest, malo je verovatno da će razviti perfekcionističku težnju kao rezultat depresije.

Kako da se oslobodite začaranog kruga perfekcionizma i depresije:

Doktor Smit i saradnici su otkrili da perfekcionizam i depresija često predstavljaju destruktivni začarani krug. Perfekcionističke brige nas ostavljaju ranjivim na depresiju i vođene su depresijom.

Ljudi sa perfekcionističkim brigama postaju zatvoreni u okrutnu petlju u kojoj opsesija izaziva depresiju, a posebno nisko samopoštovanje i bespomoćnost, što zauzvrat pojačava strategije prilagođavanja perfekcionizmu. Strategije učenja za smanjenje samokritike i ublažavanje nerealnih očekivanja, uključujući pristupe zasnovane na psihoterapiji i meditaciji, uključujući i praksu saosećanja, mogu pomoći u prekidu neprilagođenih obrazaca mišljenja i prelasku na ljubazniji, nežniji stav prema sebi i drugima.

Lečenje depresije, takođe, može olakšati perfekcionizam uklanjanjem mnogih pokretača perfekcionističke zabrinutosti. Generalno, menjanje načina razmišljanja tokom vremena, sa širokim stavovima i vrednostima, kao i promenom svakodnevnih navika, može promeniti svet i način na koji živimo u njemu.

Izvor: Sensa