Svakodnevna izloženost stresu i egzistencijalnim izazovima života dovodi do akutnih neravnoteža koje, obično, prevazilazimo dobrim noćnim odmorom, rekreacijom, aktivnostima u kojima ispoljavamo svoju kreativnost, razbibrigom, prijatnim trenucima i druženjem sa osobama koje volimo. Pa ipak, ako potraju ili pređu granicu psihičke i telesne izdržljivosti, mogu da dovedu do brojnih psihičkih poteškoća, od kojih je anksioznostnajčešća.
S vremena na vreme, svako se od nas oseća anksiozno. To je normalna emocija. Možemo da se osećamo nervozno kada smo suočeni sa problemom na poslu, u emotivnoj vezi, pre testiranja na ispitu ili uoči donošenja neke važne odluke.
O anksioznosti kao ozbiljnoj neravnoteži govorimo kada počnemo da precenjujemo opasnost koju sa sobom nose određene situacije, pa i u okolnostima koje nisu po nas preteće reagujemo kao da se nalazimo pred stvarnom i velikom pretnjom. Na ovaj način, telo se uvodi u stanje pripravnosti, koje nauka o stresu opisuje kao stanje „borbe ili bega”. Anksioznost je složena emocija, praćena osećanjem strepnje, straha, osećanjem napetosti, neizvesnosti, zabrinutim mislima i fizičkim simptomima.
Među važnijim psihičkimsimptomima ističu se izražena briga u vezi sa nečim, čak i kad ne postoji vidljiv razlog; iščekivanje nepovoljnih ishoda u brojnim situacijama, oslabljena koncentracija i razdražljivost.
Među fizičkimsimptomima, najčešći su nesanica, povećan osećaj zamora, glavobolja, mišićna napetost i fizička nelagoda, otežano gutanje, suvoća u ustima, drhtanje ili grčenje celog tela, ubrzan rad srca, kratak dah, učestalo mokrenje, pojačano znojenje, i dr.
Anksioznost može biti povezana sa većim brojem ozbiljnijih psiholoških poremećaja, kao što je hronično stanje anksioznosti, koje se javlja u širokom spektru životnih situacija, pri čemu je osećaj napetosti i straha neprekidno prisutan (opšti anksiozni poremećaj). Kod anksiozno-depresivnog poremećaja, uz anksioznost, prisutni su i depresivni simptomi, smena emocija tuge i straha.
Kod specifičnih fobija, kao što je strah od letenja, visine, dubine, određenih životinja, krvi, anksioznost je takođe prisutna. Kod paničnog poremećaja, strah se javlja iznenada i neočekivano. Tokom pančinog napada, osoba može da se znoji, ima bol u grudima, ubrzan i nepravilan rad srca. Kod socijalnih fobija, osoba oseća preteranu zabrinost u vezi sa svakodnevnim društvenim situacijama. Sve vreme je fiksirana na to kako će je drugi videti, kako će je proceniti i da li će je, možda, ismejati.
Ublažavanje simptoma
Kada je reč o ozbiljnim anksioznim neravnotežama, uvek se savetuje da potražimo podršku stručnjaka. Psihološko savetovanje, psiho-relaksacione tehnike, kao što je tehnika transcendentalne meditacije, mogu biti od velike pomoći. Ova potonja, posebno, jer ne samo što dovodi do celokupne psihofizičke relaksacije i oslobađanja od duboko ukorenjenih stresova koji leže u osnovi anksioznosti, već delotvorno i trajno uklanja samu anksioznost i čini nervni sistem otpornim na svaki budući stres.
Malo je poznato, međutim, koliko blagorodna može biti aromaterapija u ublažavanju anksioznih simptoma. Osvrnućemo se na stres, anksioznost, depresiju, šok i traumu, navesti blagorodne efekte pojedinih etarskih ulja za svaku od ovih grupa neravnoteža i objasniti kako se koriste.
Kod svakog od ulja namenjenog neravnoteži koju tretiramo navešćemo i veći broj drugih njenih dobrobiti za um i emocije. Etarska ulja, dakle, uz ciljani efekat, imaju i brojne propratne blagorodne dobrobiti.
Korišćenje etarskog ulja u raspršivaču ili pomoću aromalampice, inhalacija – udisanje direktno iz bočice ili sa testera ili papirne maramice na koju smo kapnuli jednu ili dve kapi ulja – više puta tokom dana (koliko nam prija), delovaće veoma smirujuće na naš um i telo. Bočice sa etarskim uljem su male i možemo ih nositi svuda sa sobom.
Masaža celog tela rastvorom etarskog ulja u odnosu na 1–3 odsto etarskog ulja prema 97–99 odsto baznogulja, na primer, bademovog ili jojobe, odličan su način da oslobodimo i umirimo mentalni stres i napetost tela. Ako koristimo kupku, a to je predivan način da ugodimo sebi, napunimo kadu prvo toplom vodom, dodamo 8–10 kapi etarskog ulja, prethodno rastvorenog u slatkoj pavlaci, medu ili solima za kupanje. Pritom, uvek je dobro da isprobamo veći broj etarskih ulja i vidimo koja nam najviše prijaju, koja kod nas proizvode najbolji efekat.
Koja etarska ulja najbolje pomažu kod anksioznosti, stresa i traume - pročitajte OVDE!
Izvor: Sensa
Tekst: Branko Čičić
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!