JUNG - POSTOJI 4 GLAVNA TIPA LIČNOSTI, A JEDAN JE SIGURNO VAŠ: Saznajte ko ste i šta su vam preneli vaši preci

Arhetipovi ličnosti su modeli ljudi, ponašanja, koje su nam preneli naši predeaci. Oni čine deo kolektivnog nesvesnog i mogu nam pomoći da shvatimo obrasce ponašanja.

Predstavljamo vam 4 glavna arhetipa ličnosti prema Jungu, koji vam mogu pomoći da shvatite svoje ponašanje:

1. Ličnost

Ličnost je način na koji se predstavljamo svetu. Reč „persona“ izvedena je iz latinske reči koja doslovno znači „maska“. Persona predstavlja sve različite društvene maske koje nosimo među različitim grupama i situacijama. Deluje tako da štiti ego od negativnih slika. Prema Jungu, ličnost se može pojaviti u snovima i poprimiti različite oblike. Tokom razvoja, deca uče da se moraju ponašati na određeni način kako bi se uklopila u očekivanja i norme društva. Ličnost se razvija kao socijalna maska koja sadrži sve primitivne nagone, porive i osećanja koja se ne smatraju društveno prihvatljivim.

2. Senka

Senka je arhetip koji se sastoji od polnih i životnih nagona. Senka postoji kao deo nesvesnog uma i sastoji se od potisnutih ideja, slabosti, želja, instinkata i nedostataka. Senka nastaje iz naših pokušaja prilagođavanja kulturnim normama i očekivanjima. Ovaj arhetip sadrži sve stvari koje su neprihvatljive ne samo za društvo, već i za sopstveni lični moral i vrednosti. To može uključivati stvari poput zavisti, pohlepe, predrasuda, mržnje i agresije. Jung je sugerisao da se senka može pojaviti u snovima ili vizijama i može imati različite oblike. Može se pojaviti kao zmija, čudovište, demon, zmaj ili neka druga mračna, divlja ili egzotična figura.

3. Anima ili Animus

Anima je ženska slika u muškoj psihi, a animus je muška slika u ženskoj psihi. Anima / animus predstavlja „istinsko ja“, a ne sliku koju predstavljamo drugima i služi kao primarni izvor komunikacije sa kolektivnim nesvesnim. Jung je verovao da su fiziološke promene kao i socijalni uticaji doprineli razvoju polnih uloga i rodnih identiteta. Sugerisao je da su u ovaj proces takođe bili uključeni arhetipovi animusa i anima. Prema Jungu, animus predstavlja muški aspekt kod žena, dok je anima predstavljao ženski aspekt kod muškaraca. Ove arhetipske slike temelje se na onome što se nalazi u kolektivnom i ličnom nesvesnom. Kolektivno nesvesno može sadržati pojmove o tome kako bi žene trebalo da se ponašaju, dok lično iskustvo sa ženama, devojkama, sestrama i majkama doprinosi ličnijim slikama žena. U mnogim kulturama, međutim, muškarci i žene se podstiču da usvoje tradicionalne i često krute rodne uloge. Jung je sugerisao da je obeshrabrenost muškaraca koji istražuju svoje ženske aspekte i žena koje istražuju svoje muške aspekte poslužilo kao potkopavanje psihološkog razvoja.

4. Ja

Sopstvo je arhetip koji predstavlja objedinjenu nesvest i svest pojedinca. Jung je često predstavljao sebe kao krug, kvadrat ili mandalu.
Stvaranje sopstva se događa kroz proces poznat kao individuacija, u koji su integrisani različiti aspekti ličnosti. Jung je verovao da disharmonija između nesvesnog i svesnog uma može dovesti do psiholoških problema. Dovođenje ovih sukoba u svest i njihovo smeštanje u svesnu svest bio je važan deo procesa individuacije.

Jung je sugerisao da postoje dva različita centra ličnosti:

- Ego čini centar svesti, ali Ja je ono što leži u centru ličnosti.
- Ličnost ne obuhvata samo svest već i ego i nesvesni um.

Ovo možete shvatiti zamišljajući krug sa tačkom tačno u centru. Čitav krug čini sopstvo, gde mala tačka u sredini predstavlja ego.

Izvor: Sensa