5 SIGURNIH ZNAKOVA PASIVNO-AGRESIVNE OSOBE: Ovo ponašanje se teško otkriva, evo kako da ga prepoznate i zaštite se!

Većina nas dobro uočava otvoreno agresivne ljude. Iako se ne osećate prijatno kada vas neko vređa, kritikuje ili omalovažava, barem znate zašto vas povređuje. Međutim, ponekad ljudi oko nas, uključujući blisku porodicu, prijatelje i kolege, čine da se osećamo nelagodno, ali ne možemo da shvatimo zašto. Na primer, vaš kolega možda neće uspeti da vas pozdravi u hodniku treći put za nedelju dana. Uveravate sebe da je to verovatno greška, ali osećate da nešto nije u redu.

1. Tretman tišinom.

U svom standardnom obliku, tretman tišinom se sastoji od potpunog ignorisanja druge osobe, odbijanja da odgovori na sva pitanja te osobe, pa čak i odbijanja da prizna njihovo prisustvo. Ova vrsta tretmana tišinom nije naročito pasivno-agresivna, jer je vrlo eksplicitna. Ali, postoje suptilniji načini na koje vas osoba može podvrgnuti tretmanu tišine. Na primer, možda vas "slučajno" ne prepozna u hodniku na poslu. To može da se dešava nasumično, pa imate problema da znate da li je to namerno ili slučajno. Isto se može dogoditi na sastancima ili tokom drugih interakcija. Vaš kolega može namerno ignorisati vaše komentare, ali to će činiti nedosledno, tako da zaista ne možete reći da li je namerno ili ne.

2. Suptilne uvrede.

Većina nas prepoznaje kada smo otvoreno uvređeni. Međutim, suptilne uvrede ćete teže prepoznati. Kolega se može pretvarati da vam daje kompliment, ali kad dobijete priliku da razmislite o tome, shvatite da je to zapravo prikrivena uvreda. Na primer, predate izveštaj svom šefu. On to čita i govori vam da ste uradili dobar posao (kompliment), ali zatim dodaje da je izveštaj bio "skoro jednako dobar kao i izveštaj drugog kolege" (suptilna uvreda). Suptilna uvreda se takođe može sastojati od skrivenog ili poluskrivenog upućivanja na vaše najslabije tačke. Recimo da je jedan kolega diplomirao na prestižnom fakultetu, a vi ste stekli diplomu na privatnom fakultetu. Ako vaš kolega često navodi nebitne reference o tome gde ste stekli diplomu - i implicira da to nije dobra škola - u pitanju je suptilna uvreda.

3. Ugrožavajuće ponašanje.

Neprijatno je biti u blizini ljudi koji su suptilno mrzovoljni, mračni ili ćudljivi. Gotovo je isto kao i biti u blizini ljudi koji se eksplicitno ovako ponašaju. Na primer, osoba (ako se uopšte udostoji da odgovori), može odlučiti da odgovori na vaš nevin komentar, pitanje ili primedbu na pomalo negativan način. Mrzovoljna osoba se neće nasmejati, čak ni kada kolega ispriča vic, a ostatak kancelarije se glasno smeje. Ljudi koji pokazuju mrzovoljno ponašanje mogu se suptilno žaliti na sve oko sebe, čineći da se svi na radnom mestu osećaju nelagodno i tužno, a da uopšte ne znaju zašto se tako osećaju.

4. Tvrdoglavost.

Tvrdoglavost može biti korisna osobina ličnosti u nekim situacijama, posebno kada je važno zauzeti stav i zadržati svoj položaj. Ali ponekad je tvrdoglavost samo način da se neko kazni. Indirektno tvrdoglava osoba obično će strogo braniti svoj stav ili gledište i imati dobre argumente, pa ne možete jednostavno odbaciti ono što govori na osnovu nedostatka obrazloženja. Istovremeno, jasno je da brani svoj stav samo zato što zna da će to iznervirati vas ili ostale koji ga moraju slušati.

5. Neuspeh u obavljanju potrebnih zadataka.

Većina nas poznaje tvrdoglavu decu. Kada deca dostignu određeni uzrast, odbijaju da rade ono što im se kaže. Ali deca su deca. Manje je lako shvatiti kada se odrasla osoba ponaša na ovaj način. Možda imate kolegu koji skoro uvek nađe način da izbegne zadatke koje treba da obavi. Punu odgovornost prepuštaju drugima ili preuzimaju zadatak, a zatim ga ne završavaju na vreme. Ako je to rezultat stresa povezanog s poslom, problema u kući ili sklonosti ka odlaganju odnosno prokrastinaciji, onda to možda nije slučaj pasivno-agresivnog ponašanja. Ali ako je učestalo i očigledno se ne pripisuje nezavisnim, spoljašnjim faktorima, može biti namerno i računati se kao pasivno-agresivno ponašanje.

Bez obzira da li vam se ovakve situacije događaju na poslu ili sa prijateljima i članovima porodice, pasivno-agresivno ponašanje nije neobično. Može biti uzrokovana zavišću, ljubomorom, osnovnim poremećajem ličnosti ili lekovima koji izazivaju pasivno-agresivnoponašanje kao nuspojavu-na primer, pogrešna doza anti-psihotičnih lekova može imati ovaj rezultat.

Koji je najbolji način da se nosite sa nekim ko je pasivno-agresivan? Obično ne pomaže da im kažete da se loše ponašaju, jer na nekom nivou, oni već znaju šta rade i možda će eskalirati u svom lošem ponašanju ako im to nagalsite.

Najefikasniji pristup je ignorisanje ponašanja i pretvaranje da ga ne primećujete. Ako vam se čini da to ne utiče na vas, nema mnogo toga za njih, i oni mogu prekinuti ponašanje zbog vašeg nedostatka reakcije. Kada ignorisanje pasivno-agresivnog ponašanja nije izvodljivo, možda zato što snažno utiče na vas psihološki, najbolje što možete učiniti je da održavate distancu sa tom osobom, što je više moguće.

Ako je agresor kolega koji radi u vašoj blizini, pitajte da li možete da budete premešteni u drugi prostor na svom radnom mestu kako ne biste morali da budete stalno pored te osobe. Ako pak ne možete da se pomerite i udaljite od pasivno-agresivne osobe, možete dati sve od sebe da minimalno stupite u interakciju sa pojedincem. Svaka interakcija treba da bude profesionalna i tačna, što će odvratiti agresora od eskalacije.

Izvor: Sensa