Pre nekoliko godina, suočene sa izazovom kako osmisliti muzičku radionicu bez muzičkih instrumenata i pomoćnih sredstava karakterističnih za XXI vek, izbor je pao na najjednostavniju i materijalno najnezahtevniju opciju - sviranje telom.

Kako ni same nismo bile spremne na to kako će današnja sajber generacija razumeti igru koja uključuje lupkanje po telu uz izgovaranje besmislenih tekstova, bile smo spremne na najgore. Ali, ta ista kompjuterski osvešćena deca, sasvim su bila spremna na nešto novo, drugačije i zabavno, dok su zbunjeni roditelji u čudu gledali kako mališani pred njihovim očima počinju da sviraju. Sviraju telom.

Kada smo se uverile da tapšalice i u XXI veku imaju svoju primenu, počeo je čitav program radionica u okviru seminara na kojima vaspitači, učitelji i nastavnici cele Srbije uče o značaju razvoja ritma kod dece, veze ritma, čitanja i disleksije, ali i motoričkog, kognitivnog i socijalnog razvoja. Odziv kolega uvek je fantastičan - smeh, druženje i razvoj samopouzdanja u savladavanju tehnika sviranja telom sa svakom novom igrom je sve veći. Ostalo je još samo da se ta novostečena znanja primene u praksi i da deca širom Srbije, baš kao i u celom svetu, na velikim odmorima ne razmenjuju sličice u mobilnim telefonima već igraju neke nove-stare igre poput Son Makaron. I tako je započela naša misija - da se školska dvorišta pretvore u oazu smeha i igre, gde će deca iskusiti čari sviranja na sopstvenom instrumentu, svom telu.

Danas se tapšalice koriste na najrazličitije načine u okviru časova muzike ili na kursevima. Na sopstvenom telu sviraju deca, studenti, zaposleni i najstariji. Različiti uzrasti različito reaguju na ovakvu aktivnost. Deca imaju verovatno najviše koristi jer aktivacijom vrhova prstiju, baš kao i kod sviranja instrumenata, razvijaju čitav niz sinapsi, čak i do 14 odsto ukupnog broja. Osim podizanja raspoloženja i radu na koordinaciji tela, motorici i pamćenju, čini se da je jedan od najvećih benefita tapšalica za odrasle - smanjenje stresa.

PageBreak

Vladavina muzike nad stresom

Odavno se sviranje udaraljki u svetu koristi za eliminaciju napetosti, ali, sviranjem sopstvenim telom, sve se podiže na još viši nivo.

Ova tehnika, dostupna svima jer ne zahteva izdatak za kupovinu instrumenta, ima još jednu prednost a to je divno oslobađajuće iskustvo da se njom mogu baviti i oni koji muziku vole ceo svoj život ali imaju strah da pred drugima zapevaju.

Danas je moguće upisati se na kurseve i kroz brojne radionice ovladati različitim ritmičko-melodijskim obrascima, aktivirati svoje telo, zabaviti se u društvu i, barem na kratko, izolovati se od napetosti i užurbane stvarnosti.

Pre nekoliko dana, prva grupa najstarijih Beograđana prvi put je svirala telom. Zbunjeni pogledi pokušali su da obeshrabre i kažu da je zadatak pretežak. Ipak, korak po korak, jedan za drugim, sa sve većim osmehom na licu, pridruživali su se u učenju prve tapšalice. Ohrabreni brzinom kojom su napredovali, entuzijazam je bivao sve veći, oni opušteniji i za trenutak sam zaboravila da ispred mene nisu ni deca, ni kolege, već čitava jedna nova generacija mojih učenika. I mojih sledbenika. I tek sada, posle godina konstantnog ulaganja u priču o koristima sviranja, sve je dobilo potpuni smisao. Sada se krug zatvorio i ja shvatam da je vreme za novu misiju - da sviranje telom ne bude samo privilegija dece već dostupno svim generacijama. Jer, kao što vidite, nikad nije kasno da počnete da svirate!

Marijana Milošević Simić je diplomirani muzički pedagog, kao i autor i realizator akreditovanog seminara Multimedijalna muzička radionica. Možete se priključiti radionicama za različite uzraste u Agenciji za profesionalni razvoj One2grow (www.one2grow.net) ili nam se pridružite na dvodnevnom seminaru za zaposlene u obrazovanju.