SIGURNO STE NA SVOJOJ KOŽI OSETILI TOKSIČNU POZITIVNOST: Kako da se izborite i sprečite je da vam upropašćava život

Pozitivnost je dobra, da je nema svi bismo stalno bili neraspoloženi, nezadovoljni, bez nade u bolje sutra... Ali, kada pozitivnost može postati teret? Da li je i vama ponekad dosta toga da vam svi pričaju da treba da budete pozitivni, da morate da se smejete i radujete, da u svemu pronađete lepšu stranu… Neko je lepo rekao “lako je biti pozitivan kada ti sve ide dobro u životu”. Šta kada sve ide loše? Kada se osećate izdano, povređeno, tužno, kada ste razočarani…? Ako vam neko stalno govori da to nije ništa, kao rezultat toga vrlo lako možete početi da se stidite svojih negativnih osećanja. Počećete da ih krijete od drugih, jer ih oni neće razumeti, neće im pridati značaj. A to dovodi do niza negativnih posledica po mentalno zdravlje. Toksična pozitivnost je zabrana života koji se sastoji i od pozitivnih, ali i od negativnih osećanja, obezvređivanje negativnih misli ili iskustava.

Ako vam neko kaže “plakanje neće pomoći, hajde da pronađemo nešto pozitivno u tome što ti se desilo”- ta osoba sigurno želi da vam pomogne. I to što radi, radi iz najbolje namere. Ali, niko ne sme da vam kaže da ne smete da budete tužni i da morate da budete pozitivni. Imate prava na sve emocije, pozitivne i negativne. Ako ste izgubili nekog koga ste voleli, ili ste saznali da imate ozbiljnu dijagnozu, tu nema ničeg pozitivnog, zar ne? Sa tugom morate da se suočite, da je preživite. I samo je vaš izbor kako ćete to uraditi. Da li ćete danima plakati, ne izlaziti iz kuće ili tako što ćete svako veče odlaziti u klub. Izbegavanje suočavanja s emocijama stvara kontraefekat, osećate se još lošije. To je direktan put ka samouništenju.

Glupo je da patite, nekom drugom je još gore

Problem je za svakoga drugačiji i za njega u tom trenutku najveći- neko može relativno mirno da preživi gubitak milion evra, a za nekoga će i 2000 biti katastrofa. Neko je možda upravo ostavljen I to mu je nešto najgore u životu, dok je neko drugi ostao bez kuće u poplavi ili bez voljene osobe. Svakome je njegova muka najteža I to ne treba da se poredi. Nemojte se stideti da se osećate loše niti razloga zbog čega se osećate loše. Sramota je sugerisati čoveku da je njegova nesreća mizerna u odnosu na nečiji drugu.

Osoba ne vidi problem, pa misli da ne postoji

Ako neko drugi ne vidi razlog za bol i patnju, to ne znači da oni ne postoje. Svako je individua za sebe, nismo svi podjednako osetljivi niti smo podjednako otporni. Ono što je za nekoga ništa, za drugog može biti mnogo. I on ima prava na to, ima prava da se oseća loše zbog toga. I da se s tim osećanjem izbori kako misli da je najbolje i kako jedino može. Bitno je biti iskren prema sebi, uroniti u sva svoja osećanja, istražiti ih i osvestiti ih.

Izvor: Sensa