Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

PSIHIJATAR SA VMA OTKRIVA KOJI SIMPTOMI U TELU UKAZUJU NA ANKSIOZNOST: Šta treba da uradite ako ste uplašeni i zabrinuti

Autor Teodora Andrić

Koji su simptomi anksioznosti, kako naše telo reaguje i na koji način se možemo osloboditi neprijatnog osećaja napada panike - saveti i smernice dr Vesne Tepšić Ostojić, psihijatra sa Vojnomedicinske akademije!

 Simptomi anksioznosti i napad panike psihijatar sa VMA. Izvor: Shutterstock/Youtube/Printscreen/ RTS Ordinacija - Zvanični kanal

Jedan od najčešćih izazova kada je reč o mentalnom zdravlju u modernom savremenom životu jeste anksioznost. Ovo stanje nažalost pogađa sve više ljudi, ali je važno ne zanemariti ga, ne ignorisati, i potražiti stručnu pomoć u vidu psihologa i psihoteraputa.

"Anksioznost je osećanje slobodnog lebdećeg straha od nečeg nepoznatog, od nečeg što se nalazi u budućnosti i što mi ne možemo da kontrolišemo. Onda ćemo biti uznemireni, osećaćemo neprijatan strah, teskobu, razmišljaćemo " a šta ako", vrteti kaatastrofične filmove, i tad anksioznost postaje problem." - objasnila je dr Vesna Tepšić Ostojić, psihijatar sa Vojnomedicinske akademije, u emisiji RTS Ordinacija.

Dr koja je psihijatar na VMA otkrila je sa kojim se sve simptomima suočavaju anksiozne osobe, odnosno koji su to znakovi na osnovu kojih možemo prepoznati anksioznost:

"Simptomi idu od napetosti koja može biti mentalna ili telesna. Mentalna napetost znači da je pažnja osobe stalno fokusirana da bi nešto loše moglo da se desi, očekivanje nečeg neprijatnog zbog čega bi osoba mogla da trpi u budućnosti. Simptomi napetosti su i popuštanje pažnje i koncentracije na spoljni svet, jer je osoba fokusirana na njene unutrašnje sadržaje. U simptome napetosti spada i nesnaica. Simptomi telesne napetosti mogu biti napetost u ramenima, bol u glavi, bol u vratu... Glavobolje koje nastaju zbog anskioznosti nazivaju se tenzione glabvobolje i obično se osećaju u potiljačnom delu glave i zatežu."

Mnoge osobe koje se suočavaju sa anksioznošću ističu da su posebno uplašeni kada dožive napadpanike. Ovo neprijatno osećanje izaziva strah od smrti, praćen raznim fizičkim neprijatnim senzacijama koje osobi pokazuju da nije dobro i da će nešto loše da se dogodi.

"Osoba koje ima napad panike može imati mnogo više različitih telesnih senzacija." - objasnila je dr Vesna Tepšić Ostojić. "Na primer, može imati osećaj da joj se srce toliko uzlupalo da će dobiti infrakt, ili da joj toliko nije dobro da će se šlogirati, da će pasti u nesvest, da će joj se oduzeti ruke i noge, može imati osećaj da ne može da hoda, da se guši, da ne može da udahne vazduh, da se okolina promenila, da se osoba promenila..."

Doktorka je istakla da napad panike može trajati oko 10 do 15 minuta, kao i da je moguće da su izolovani, da će ih osoba doživeti nekoliko puta u životu i da je provociran nečim. Ipak, kod nekih ljudi napad panike može prerasti u panični poremećaj koji karakterišu izuzetno česti napadi panike koji se ponavljaju kroz duži vremenski period.

"Jedan od načina kako ćete se izboriti sa paničnim napadom jeste znanje šta vam se dešava. Da kažete sebi - "Ok to je samo napad panike, jeste neprijatno, ali to je samo napad panike". Ništa od onoga što ja zaista osećam meni se neće desiti. Zatim treba obratiti pažnju na sebe, na svoje telo. Pokušajte prvo kroz telo da se opustite. Ne treba se boriti sa napadom panike. Misli koje idu, treba pustiti da idu. Treba da vratimo naše disanje na fizološko disanje. Fokusirajući se na naše disanje, lakše pružamo te misli da prolaze." - objasnila je dr psihijatar sa VMA i pokazala korisnu vežbu disanja u slučaju napada panike.

Potrebno je da udahnemo, dok udišemo polako vazduh brojimo do 4. a zatim treba da izdahnemo i dok izbacujemo vazduh brojimo do 7. Naš udah treba da bude kraći od izdaha. Zamislite kako vazduhom naduvavate neku leptu u stomaku, i sama ta procedura disanja skreće vam pažnju sa negativnih misli i pomaže vam da ih otpustite.

Doktorka je takođe napomenula da se treba posvetiti pažnjenju anksioznosti kroz fizičku aktivnosti. Ne postoji fizička aktivnost koja se posebno preporučuje, već savetuje da radite onu koja vam prija, koja vam je bliska i možete sebi da je priuštite.

Izvor: Sensa

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj