4. Verbalno zlostavljanje utiče na sve kasnije odnose

„Vaš odnos sa roditeljima i skrbnicima u detinjstvu je ono što formira vaš plan za odnose sa drugim ljudima dok prolazite kroz ostatak svog života“, objašnjava Mekdermot. „Ljudi koji su prošli kroz verbalno zlostavljanje često imaju iskrivljenu sliku kako odnosi treba da izgledaju i često se nađu upravo u takvim odnosima kasnije u životu.

Kohlin takođe ističe da žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu često doživljavaju anksiozni tip vezanosti u svojim romantičnim vezama. „Zato što postoji nepoverenje koje počinje rano, ljudi nastavljaju da imaju to nepoverenje prema drugima u svom odraslom životu“, kaže on. „Oni stalno traže drugu osobu koja će im pružiti ispunjenje i naterati ih da prestanu da budu anksiozni, ali to nikada nisu u stanju da pronađu jer se anksioznost generiše iznutra.

5. A tu su i druge teške posledice
Pošto verbalno zlostavljanje može dovesti do toga da zaista verujete u negativne stvari o sebi i drugim ljudima, kaže Kohlin, to može uticati na bilo koji element vašeg života, od vaše sposobnosti da formirate odnose i vaše sposobnosti da efikasno radite do sposobnosti da vidite sebe kao ososbu sposobnu za bilo koju vrstu uspeha.

Mekdermot navodi depresiju, anksioznost i PTSP kao potencijalne posledice verbalnog zlostavljanja. Istraživanje to potvrđuje: studija iz 2006. u časopisu Journal of Affective Disorders otkrila je da su ljudi koji su bili verbalno zlostavljani kao deca izloženi riziku od depresije i anksioznosti kao odrasli.

6. Žrtve verbalnog zlostavljanja mogu postati nasilnici
Ili mogu nastaviti da budu žrtve, ili oboje. U suštini, obrazac zlostavljanja može biti teško prekinuti. „Osim ako ne osvestite da ovaj obrazac ne funkcioniše dobro, da postoji problem i da zatražite neku vrstu pomoći — nekim ljudima može biti teško da ga promene“, kaže Mekdermot. "I oni samo nastavljaju da budu žrtva ili agresor ili oboje u nasilnoj vezi."

Odgajanje u okruženju u kojem staratelj nije bio u stanju da upravlja svojim emocijama, pa samim tim i ne može da nauči svoje dete da to radi, može dovesti do toga da neko kasnije u životu postane verbalni nasilnik, jer ne zna kako da reguliše sopstvene emocije, objašnjava Kohlin. Sa druge strane, mogli bi i dalje da budu žrtve verbalnog zlostavljanja kao odrasli.

7. Verbalno zlostavljanje može još uvek da traje između roditelja i odrasle dece
Često razmišljamo o zlostavljanju kao o nečemu što se dešava u detinjstvu, a ne smatramo da može da se nastavi čak i kada dete odraste. Ali Mekdermot kaže da iako vidi da neki ljudi poboljšavaju svoje odnose sa roditeljima, drugi nastavljaju da se bore.

Zlostavljanje koje je u toku može biti posebno štetno jer je osoba već prošla kroz to kada je bila mlađa. „Nastavak tih iskustava često pokreće ne samo ono što se dešava u sadašnjosti, već i sva sećanja na ono što im se dogodilo kao deci”, objašnjava Mekdermot.

Možete se oporaviti i izlečiti od verbalnog zlostavljanja

Iako posledice verbalnog zlostavljanja mogu biti strašne, njegove žrtve nisu osuđene da ceo život ponavljaju ove obrazasce.

Što se tiče razvijanja zdravijeg odnosa, Mekdermot smatra da za mnoge ljude koji su bili verbalno zlostavljani u detinjstvu učenje novih oblika ponašanja u odnosima može biti od velike pomoći, a jedna od najvećih veština je sposobnost da uočimo i primetimo kada je neko emotivno i na bilo koji drugi način nedostupan.

Ljudi se često zaglave u obrascima i odnosima sa ljudima koji im nisu posvećeni ili saosećajni i kaže da ovaj tip partnera u početku može delovati uzbudljivo, ali je zapravo emocionalno opasan na duge staze.

„Kada klijenti mogu da nauče da prepoznaju znakove koji ukazuju na to da je neko otvoren i dostupan – kao što je redovan kontakt, otvoreno saopštavanje svojih emocija i potreba, spremnost da se pomiri sa emocijama i potrebama druge osobe i neosuđujući stav– onda oni mogu početi da donose informisanije odluke o partnerima koji su pravi za njih“, kaže ona.

Iako je u poslednje vreme povećana svest o verbalnom zlostavljanju, Mekdermot kaže da to još uvek nije ni približno toliko istraženo.

Pored toga što treba da se skrene više pažnje na verbalno zlostavljanje, ona naglašava važnost suočavanja sa sramotom koja može doći sa tim. Sram je emocija koja isključuje ljude i narušava komunikaciju i povezanost sa drugim ljudima.

„Jedna od najboljih stvari koje možemo učiniti za ljude koji su pretrpeli zlostavljanje je da im pomognemo da shvate da nisu sami“, kaže Mekdermot. „Ovo je nešto što su mnogi ljudi iskusili, na raspolaganju su vam resursi i ne morate da se stidite”.

Izvor: Sensa

Prethodna strana