Čovek može tolerisati previše, ali i biti netolerantan, što otežava znanje koje je pravo vreme i mesto za toleranciju. Znati kada i kako koristiti toleranciju može biti od koristi za pojedince i društvo.
Koliko dugo će ljudi prihvatati ponašanje drugih pre nego što postanu dovoljno ljuti ili razočarani da nešto kažu? Kako da pomirimo dopuštanje slobode izražavanja pre nego što počenemo da reagujemo i zaustavimo reči i ponašanje koji izazivaju mržnju? Često navodimo toleranciju kao razlog zašto dopuštamo određena ponašanja, a da ih ne izdvajamo kao neprihvatljive. Ali linije koje povlačimo se menjaju, od osobe do osobe i od mesta do mesta. Oni se čak menjaju tokom vremena. Na primer, reči koje su bile prihvatljive pre 50 godina danas su uvredljive i društveno sankcionisane.

Tolerancija je komplikovana

Tolerancija se posmatra kao ponašanje, vrlina, uverenje, pa čak i teorija međuljudskih odnosa. Kao ponašanje, tolerancija se može posmatrati na različite načine. Možemo da budemo tolerantni, što sugeriše prihvatanje ponašanja drugih čak i ako se ne slažemo u potpunosti. Možda mi se ne sviđaju vaši politički stavovi, ali nisam uvređena, pa mogu da se složim da se ne slažem sa vama. Mogu da tolerišem situaciju koja sugeriše trpljenje nepovoljnih uslova dok smatram da je ponašanje drugih neprihvatljivo. Na primer, radim za šefa koji je zao i nasilnik - mrzim ponašanje, ali mi je potreban posao.

Trebalo bi da pravimo razliku između ravnodušnosti i tolerancije. Tolerancija u obliku izbegavanja bilo kakvog neslaganja, i na taj način sakrivanja ili ignorisanja onoga u šta zaista verujemo, može izgledati pristojno ili neutralno, ali ćutanje obično vodi ka glasnijem gledištu koje stiče dominaciju i guši alternativne ideje. Takođe treba da vodimo računa da ne postanemo toliko tolerantni da postanemo slepi za loše ponašanje, kao kod roditelja koji ignoriše destruktivno ponašanje zbog ljubavi prema svom detetu.

Možemo biti i previše tolerantni

Na primer, mogli bismo da opravdamo ili ignorišemo ponašanja za koja smatramo da su neprikladna, kao što je kolega koji daje neobičan komentar ili šalu jer ne želimo da narušimo naš radni odnos. Ili, možemo pokazati "toleranciju" kada ne osporavamo seksističko ponašanje pod krilaticom “dečaci su dečaci”. Ovo su trenuci u kojima zapravo (sa)učestvujemo tako što ne reagujemo na ponašanje drugih, ali i kada tiho podstičemo loše ponašanje i rizikujemo da ignorišemo ili implicitno podržavamo nanošenje štete drugima. Mogli bismo da koristimo frazu „slažemo se da se ne slažemo“ kada tolerišemo suprotstavljena mišljenja umesto da prozivamo ljude zbog predrasuda ili pristrasnog razmišljanja. U ovim situacijama možemo imati previše tolerancije.

Možemo da patimo od tolerancije

Toleranciju možemo doživeti i kao bolan odgovor na užasna stanja. Kada tolerišemo stvari, pokazujemo sposobnost da trpimo nepovoljne uslove ili trpimo nešto čak i ako nam to smeta. Čak koristimo termin da opišemo biološko stanje, kao što je sposobnost da tolerišemo lekove bez loše reakcije ili kada pokazujemo snagu trpeći štetne efekte.

Pažljivo birajte toleranciju

Možemo biti tolerantni, i možemo tolerisati mnogo toga. Ključno je prepoznati kada su te opcije dobre za nas, a kada nisu. Biti tolerantan prema drugima implicira da imate izbor i neku moć da ignorišete ili da ne dozvolite da to na vas utiče negativno. Međutim, kada moramo da trpimo neprijatne okolnosti i tako tolerišemo lošu situaciju, nemamo toliko izbora, kao u primeru potrebe da zadržimo posao pod strašnim uslovima rada.
Sa toliko varijabilnosti, mogli bismo da vidimo toleranciju kao „pogrešnu vrlinu“ jer ponekad ignorišemo stvari koje ne bi trebalo da ignorišemo, dopuštajući lošem ponašanju da ostane nekontrolisano, dok u drugim slučajevima tolerancija ima veliku vrednost. U širem kontekstu, tolerancija može imati moć podrške mirnom suživotu.

Pitanja koja će nas voditi kroz svet tolerancije

Uzmite u obzir da svaka situacija može zahtevati razlike u našoj sposobnosti da budemo tolerantni. Možemo razmotriti sledeće nedoumice:

  • Da li je moja tolerancija korisna i dozvoljava drugoj osobi da bez štete sazna nešto o posledicama svog ponašanja?
  • Da li je moja tolerancija ima kvalitet strpljenja i dozvoljava nekome da pronađe svoj put, a ne da ga kontroliše?
  • Da li je moja tolerancija štetna zato što ignorišem loše ponašanje koje je štetno za druge?
  • Da li je moja tolerancija neophodna za moj opstanak, ali nije situacija koja je zdrava za mene, što znači da ću možda morati da napravim promene ili druge izbore?

Ovo su važna pitanja koja treba da postavimo sledeći put kada se nađemo u situaciji koja poziva na toleranciju. Budući da smo svesni složenosti tolerancije, veća je verovatnoća da nećemo ignorisati štetna ponašanja i umesto toga koristiti toleranciju da poboljšamo situacije za sebe i druge, piše sajt pscyhologytoday.com.

(Sensa)

BONU SVIDEO: