Pripadanje je fundamentalno za čovečanstvo. Težnja za osećajem pripadnosti je pokretačka snaga iza naše želje da budemo deo grupe, a njeno prisustvo (ili odsustvo) ima direktan uticaj na naše mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje. Kada malo bolje razmislite, skoro svaki aspekt našeg života je organizovan oko pripadnosti nečemu, navode na portalu Calm. Osećaj nepripadanja je opasan i ova emocija uništava mentalno i fizičko zdravlje. Razmislite sa koliko od ovih grupa sa ponosom delite svoju vezu:

  • Porodica
  • Sportski tim
  • Škola
  • Grupa prijatelja
  • Poslovni tim
  • Politička grupa
  • Religija/duhovna grupa
  • Klub obožavalaca
  • Grad, država, nacionalnost

 Verovatno je da pripadate nekolicini, ili čak svim, od ovih grupa. Dobar je osećaj biti deo veće celine, izgrađene oko zajedničkih vrednosti, uverenja i ciljeva. I niste jedina osoba kojoj to prija. Osećaj da pripadate i da ste sa nekim neverovatno povezani ,više je od društvene veze. Pripadnost raste iz osećaja povezanosti sa drugima i osećaja da ste deo nečega. To može biti povezanost sa pojedincem, grupom ili većom zajednicom. Ali, društvena veza ne mora nužno biti jednaka pripadnosti. Pripadnost je više od poznanstva između ljudi ili grupe, ona znači da vas drugi vide, prihvataju i podržavaju i da biste vi učinili isto za njih. Gradi se postepeno tokom vremena sa ljudima koji nas podržavaju kao potpuna, autentična ljudska bića.

 Pripadnost nam pomaže da preživimo, jer se potreba za pripadanjem smatra osnovnom za naš opstanak, poput hrane ili skloništa, jer nam je to pomoglo da ostanemo živi u prošlosti. Kada su suoče sa neprijateljima (ljudske ili životinjske vrste) ili se bore da zadovolje druge osnovne potrebe, oni koji pripadaju grupi imali su veću stopu preživljavanja. U grupama ljudi štite i podržavaju jedni druge, čineći verovatnijim da će podići potomstvo i preneti svoje gene. Dakle, mi bukvalno nasleđujemo našu želju da pripadamo; to je utkano u naš mozak. Istraživanja su pokazala da žudimo za vezom u istom delu mozga u kojem žudimo za hranom i doživljavamo socijalnu isključenost u istom delu mozga u kom doživljavamo fizički bol. Upravo iz tog razloga može da pomogne meditacija koja ublažava fizički bol.

Takođe se pokazalo da je pripadnost ključna kao vrsta podrške fizičkom zdravlju, dok je njen nedostatak povezan sa lošim efektima na zdravlje i blagostanje. Pomaže nam da upravljamo stresom i da se osećamo otpornije, što nam na kraju omogućava da se efikasnije nosimo u izazovnim vremenima. Lako je videti kako osećaj pripadnosti postaje ključna komponenta našeg mentalnogzdravlja. Istraživanja pokazuju da, što je jači naš osećaj pripadnosti, to je jače naše blagostanje. Dok nedostatak pripadnosti doprinosi anksioznosti i depresiji. U stvari, nedostatak pripadnosti je jači pokazatelj depresije od usamljenosti ili nedostatka društvene podrške.

5 saveta koji će vam pomoći da povećate svoju pripadnost:

1. Potrudite se

Vaš trud je jedan od glavnih sastojaka za izgradnju osećaja pripadnosti u vašem životu. Pridružite se grupi sa zajedničkim vrednostima ili ciljevima, prijavite se na kurs ili obuku koja vas zanima, prihvatite poziv nekoga koga biste želeli da upoznate, ili organizujte druženje sa starim i novim prijateljima.

2. Budite autentična ličnost

 Morate da budete svoji da biste pripadali. Ako drugi ne vide pravog vas, ne mogu da vas prihvate i podrže, i ne ostaje vam prostora za rast istinske veze. Za mnoge od nas, biti autentičan je izazov. Bilo da se suočavamo sa spoljnim pritiskom da budemo drugačiji, ili jednostavno nismo imali vremena (ili alata) da upoznamo ko smo zaista, to može biti zastrašujuće. Svesnost je jednostavan alat za povezivanje sa onim ko zaista jeste.

3. Pažljivo se povežite

 Budite radoznali i pažljivi prema drugima. Povezivanje je sastavni deo procesa pripadnosti, pa se potrudite da se uključite u razgovor. Postavljajte pitanja, zaista slušajte odgovore i delite svoje misli i iskustva kada je to prikladno. Izbegavajte pokušaje da "popravite" ili "upućujete" druge, umesto toga treba da povećate fokus na one sa kojima ste.

4. Vežbajte prihvatanje

 Fokusirajte se na sličnosti, a ne razlike onih oko vas. Drugi mogu imati drugačija uverenja ili načine da rade stvari, ali to ne znači da i dalje ne možete da delite duboku vezu sa njima. Zato vežbajte prihvatanje drugih i izaberite da vidite na koje ste sve načine slični, uključujući slične ciljeve ili uverenja koja delite. Takođe možete praktikovati prihvatanje sa samim sobom. Fokusirajte se na grupe kojima već osećate da pripadate, umesto da se fokusirate na oblasti kojima ne pripadate.

5. Budite strpljivi

 Može potrajati da vas prihvate, da dobijete pažnju i podršku od drugih. Zato budite strpljivi, radite vežbe za kultivisanje strpljenja i pokušajte da uživate u procesu. Lakše je reći nego učiniti, ali zapamtite da će dopuštanje da se odnosi polako grade stvoriti čvrst temelj.

Saznajte i ONO ŠTO VIDITE NA OVOJ SLICI OTKRIVA VAŠU LIČNOST: Optička iluzija određuje osobine koje su bile skrivene

BONUS VIDEO:

Kurir televizija PANDEMIJA USAMLJENOSTI: Psihoterapeut Milivojević o nedostatku zagrljaja za vreme koronavirusa (KURIR TELEVIZIJA)

Sensa/L.S.