Na prvi pogled, izraz "ne znam“ može ostaviti utisak nesigurnosti ili nedostatka znanja. Međutim, psihologija te reči tumači sasvim drugačije. Ljudi koji ih izgovaraju često imaju razvijenu sposobnost da realno procene granice sopstvenog znanja i da razlikuju činjenice od pretpostavki. Upravo ta intelektualna skromnost smatra se jednom od odlika oštrog uma i veoma inteligentnih ljudi.
Zašto inteligentni ljudi češće kažu "ne znam“?
Ovu pojavu potvrđuje poznato istraživanje psihologa Džastina Krugera i Dejvida Daninga iz 1999, objavljeno u časopisu Journal of Personality and Social Psychology. Naučnici su pokazali da su ljudi sa nižim nivoom kompetencija skloniji da precenjuju svoje znanje, dok oni koji zaista mnogo znaju mnogo jasnije uočavaju granice svojih sposobnosti i ređe govore sa potpunom sigurnošću.
Veoma kompetentna osoba nema potrebu da se predstavlja kao stručnjak za svaku temu. Naprotiv, mnogo će pre priznati da nešto ne zna, da treba dodatno da istraži ili da odgovor zavisi od okolnosti i dostupnih podataka.
Takav stav nije posledica manjka znanja, već intelektualne skromnosti, kritičkog razmišljanja i svesti o tome koliko je lako doneti pogrešan zaključak na osnovu nepotpunih informacija. Upravo zato oprez u iznošenju mišljenja često je bolji pokazatelj inteligencije od kategoričnih tvrdnji.
Znatiželja i potreba za razmišljanjem
Ovakav način razmišljanja povezan je i sa pojmom potreba za kognicijom – prirodnom sklonošću da se problemi analiziraju, postavljaju pitanja i traže odgovori.
Ljudi sa izraženom potrebom za kognicijom retko prihvataju prvo objašnjenje koje čuju. Umesto toga, oni traže kontekst, proveravaju informacije i nastoje da sagledaju problem iz više uglova pre nego što donesu zaključak.
Trenutak tišine često govori više od brzog odgovora
Ljudi sa visokim kognitivnim sposobnostima nisu nužno prvi koji će odgovoriti u razgovoru. Često zastanu na trenutak kako bi organizovali misli, proverili svoje prve utiske i procenili da li vode do ispravnog zaključka.
To potvrđuje i istraživanje psihologa Šejna Frederika, objavljeno 2005. godine u časopisu Journal of Economic Perspectives. On je razvio Test kognitivne refleksije, koji pokazuje da su ljudi sa boljim rezultatima skloniji da potisnu impulsivne odgovore i zamene ih pažljivijom analizom.
U svakodnevnoj komunikaciji to se može primetiti kao kratka pauza pre odgovora, postavljanje dodatnih pitanja ili traženje pojašnjenja. To nije znak neodlučnosti, već želje da se prikupi dovoljno informacija pre nego što se izvede zaključak.
Pročitajte u našoj galeriji mudre citate Karla Junga koji će vam pomoći da razumete sebe:
Kako govore ljudi sa visokim nivoom inteligencije?
Njihov način izražavanja takođe otkriva način razmišljanja.
Umesto kategoričnih izraza poput "definitivno“, "uvek“ ili "nikada“, češće koriste formulacije kao što su "zavisi“, "u ovom slučaju“, "na osnovu dostupnih informacija“ ili "ne znam“.
Takav rečnik ne pokazuje nesigurnost, već svest da složeni problemi retko imaju jednostavne odgovore.
Koja ponašanja još otkrivaju visoku inteligenciju?
Inteligencija se ne ogleda samo u izboru reči, već i u načinu vođenja razgovora.
Ljudi sa razvijenim analitičkim razmišljanjem ne doživljavaju raspravu kao takmičenje u kojem po svaku cenu moraju da pobede. Oni odvajaju činjenice od mišljenja i spremni su da promene stav kada se pojave bolji argumenti ili novi dokazi. Za njih promena mišljenja nije slabost, već dokaz spremnosti da uče.
Još jedna važna osobina jeste sposobnost da uoče nijanse, povezanost između različitih činjenica i okolnosti koje drugi lako previde. Umesto da složene teme svode na odgovore "da“ ili "ne“, oni uzimaju u obzir kontekst, moguće izuzetke i različite perspektive.
Pre nego što iznesu svoj stav, najpre izdvajaju najvažnije činjenice, procenjuju njihovu važnost i tek potom izvode zaključke. Takav način razmišljanja koristan je ne samo u svakodnevnom životu, već i u donošenju odluka na poslu, proceni informacija u medijima i rešavanju složenih problema koji zahtevaju sagledavanje više faktora istovremeno.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
