Skladan partnerski odnos ljubavi i strasti: kako da dublje upoznate partnera i izbegnete vezu iz navike

Mislite da poznajete partnera u dušu? Zapravo, jako dobro poznajete samo jednu verziju njega. I jednu verziju sebe u odnosu. Jer u ime ljubavi, sigurnosti, porodice ili nečeg drugog za šta se držimo, mi odbacujemo delove svoje ličnosti, a onda se posle pitamo kako je moguće da smo veliki deo sebe izgubili u vezi koja nas je ispunjavala, transformisala i podsticala.

Ljubav, veza, kompromisi: kako pronaći zlatnu sredinu u partnerskom odnosu...

Nakon što jedni druge fiksiramo u poznate kalupe, nije nimalo čudno što strast nestaje. U kalupima nema gibanja energije. Psihoterapeutkinja Ester Perel objašnjava to na sledeći način: "Želja podrazumeva most koji želimo da pređemo. Baš kao što je vatri potreban vazduh, želji je potreban prostor." To znači da, kako bismo svog partnera ponovo poželeli, moramo osetiti određenu udaljenost od njega.

Na pitanje: Kada najviše poželite svog partnera? Ester Perel od svojih je klijenata najčešće dobijala dva odgovora: Nakon što je neko vreme bio odsutan i kad ga vidim kako strastveno radi ono što voli. U prvom slučaju, odvojenost omogućava imaginaciju, zamišljanje povezivanja nakon odvojenosti, a u drugom slučaju povezivanjem želimo osetiti deo partnerove strasti koju ulaže dok radi ono što voli.

Za odvajanje od partnera potrebno je prihvatiti svojevrstan rizik. Rizik da mu možda nećemo nedostajati dok smo fizički odvojeni ili rizik da će ga strastveno bavljenje onim što voli trajno odvući iz predanosti odnosu. Ali, nepreuzimanje takvih rizika tokom vremena može se pokazati još rizičnijim.

Dok ušuškani u poznato živimo u iluziji da svog partnera jako dobro poznajemo, zaboravljamo kako je čak i u najdosadnijim brakovima predvidljivost samo iluzija koja niče iz potrebe za sigurnošću. Kad bi sigurnost bez strasti zaista bila čvrsta, onda bi se gubitak strasti možda i mogao opravdati, međutim, ta sigurnost samo je privid.

Njena krhkost postaje očita čim jedan od partnera odluči da prekrši ustaljena pravila zajedništva i u odnos unese više autentičnosti. Nakon toga, dogovori i kompromisi koji su odnos držali stabilnim i poznatim za tog partnera odjednom postaju žrtva koju više ne želi da podnosi.

PageBreak

Autentičnost u vezi može doneti nesklad

Veće unošenje autentičnog sebe u odnos poljuljaće same temelje veze. Ako nismo onakvi kakvi smo navikli da se vidimo, kakvi smo zapravo? Možemo li takvi, novi, drugačiji, biti zajedno? Iz tog straha od ljuljanja, često još više stežemo granice kalupa u koje smo se zatvorili i kreiramo predvidljivost u nadi da ćemo se osećati sigurnije, ne sluteći kako sebe tako stavljamo samo pred još veći rizik.

Psihoterapeuti i bračni partneri Hal i Sidra Ston bavili su se duže od 20 godina pitanjima o ljubavi, strasti, bliskosti i kalupa u koje jedni druge zatvaramo. Otkrili su kako niko od nas nije samo jedna osoba, nego da imamo više različitih osoba u sebi, odnosno više svojih ličnosti.

Te podličnosti možemo definisati kao specifične energetske uzorke koji su nastajali u različitim periodima života, putem različitih životnih iskustava. Na primer, u sebi možemo prepoznati odgovornu poslovnu ženu, razigranu tinejdžerku, majku, ranjenu devojčicu koja se od svih skriva, oštru kritičarku društva, žrtvu koja traži pažnju, suviše pedantnu domaćicu, senzualnu ženu koja uživa u umetnosti i druge ličnosti koje međusobno lako mogu doći u konflikt. Na primer, odgovorna poslovna žena ne slaže se najbolje s razigranom tinejdžerkom, a majci se ne sviđa kada je preplavi njena unutrašnja ranjena devojčica.

Utemeljene na iskustvima povezanosti u detinjstvu, unutar porodice, sve naše dodatne ličnosti imaju vlastita pravila ponašanja, vrednosti, želje i specifičan način komunikacije. I sve su nam potrebne. Najveći problem javlja se kad neke od ovih ličnosti ne podnosimo i želimo da ih se rešimo zato što smatramo da nam zagorčavaju život. Upravo kada neku od njih odbacujemo, ona preuzima kontrolu i vodi nas kroz život, namećući se: Vidi me! Tu sam! Postojim!

Tako se, na primer, može dogoditi da dugo sputavana deo vaše ličnosti razigrane tinejdžerke odjednom preuzme kontrolu nad odgovornom poslovnom ženom koja, nakon dugotrajne frustracije poslom, da otkaz i počne da "uživa u životu" na način koji nije u skladu s njenim godinama i tako se nađe u velikim finansijskim problemima. Taj se preokret može dogoditi upravo zbog dinamike njenog odnosa s partnerom.

Na primer, ako se njena podličnost odgovorne poslovne žene vezala uz partnerovu ličnost buntovnog tinejdžera koji se baš i ne brine o zaradi, izlazak iz tog dela ličnosti odgovorne poslovne žene znači i odbacivanje tereta koji joj u partnerskom odnosu donosi ta uloga.

Gde je vaša velika ljubav: da li odbijate srodnu dušu od sebe...

Moguće je i da ličnost ranjene devojčice preuzme kontrolu nad odraslom ženom koja je, među ostalim, i majka, pa ona počne da opterećuje svoje dete žaljenjem, putem kojeg samo učvršćuje svoju ulogu žrtve i traži od deteta da je razume i doživi, umesto da ona počne da prihvata, razume i neguje ranjenu devojčicu u sebi. Taj problem takođe može biti potenciran partnerskim odnosom u kojem žena dobija premalo empatije i uvažavanja od supruga, pa svoje emotivne potrebe pokušava da reši preko deteta.

Sve su nam podličnosti potrebne i, kada se prema njima odnosimo s negom i razumevanjem, one nam uzvraćaju bogatstvom unutrašnjeg sveta. Razigrana tinejdžerka, ako je u sebi prihvatimo, u život unosi zabavu i bezbrižnost. Kad u sebi prihvatimo suviše pedantnu domaćicu, ona će prestati da bude kontrolor i u život će uneti red i dobar dnevni ritam. Ranjena devojčica, ako je prihvaćena, u život unosi nežnost i senzibilnost.

Područje života na kojem odbačene pod-ličnost najviše komplikuju život su ljubavni odnosi. Osim što unutar sebe imamo različite pod-ličnosti, tu su i partnerove dodatne lčičnosti s kojima se naše ličnosti povezuju na takav način da bi nam znatno ograničavale ponašanje, osećanja i želje.

A ograničen unutrašnji svet lako postaje ratna zona jer se podličnosti počinju boriti i one potisnute pokušavaju se nametnuti. Ne pokušavaju se samo nametnuti nama nego i partneru, pa mu često ponavljamo parole poput: Ne budi tako hladan, zar ne vidiš moju ranjivost?, Teško mi je, podeli teret odgajanja dece sa mnom!, Sposobna sam, veruj u mene i uspeću! Ali, ono što partner uzvraća nije ono što želimo čuti jer on odgovara iz vlastitih podličnosti.

Na "Ne budi tako hladan, zar ne vidiš moju ranjivost?" možda će odgovoriti: "Sve ste vi žene iste, glumite žrtve, a kad se mi muškarci smekšamo, zavladate", jer odgovara iz svoje podličnosti tinejdžera kojeg je majka opterećivala svojim emotivnimpotrebama i tražila od njega ono što nije mogla dobiti od supruga.

PageBreak

Sukob podličnosti šteti ljubavi i strasti

Na "Teško mi je, podeli teret podizanja dece sa mnom!" možda će odgovoriti: "Meni je još teže, ceo dan radim!", jer odgovara iz svoje podličnosti dečaka koji je rano ostao bez oca i kao dete radio za celu porodicu. Na "Zar ne vidiš kako sam sposobna, veruj u mene i uspeću!" partner će možda reći: "Sve što napraviš, upropastiš", jer odgovara iz svoje podličnosti vrlo strogog, kritičnog roditelja.

Kad od partnera uporno tražimo nešto što ne dobijamo, to je dobar pokazatelj da smo zapeli u nekoj od svojih podličnosti koju smo odbacili. Isti obrasci svađa i optuživanja mogu se ponavljati godinama, ali u svemu tome ipak postoji i nešto dobro: iako su za obrazac potrebne dve osobe, za izlazak iz obrasca potrebna je samo jedna.

Na primer, ako se ženina podličnost odgovorne majke povezala s muškarčevom podličnošću samoživog tinejdžera, nakon što žena odustane od pokušaja da prevaspita svog partnera i počne da se više zabavlja, i njegov samoživi tinejdžer će se povući sa scene jer za prkos i bunt više nema "goriva".

Međutim, nije reč o receptu i to ne završava uvek tako srećno. Svaki izlazak iz obrasca predstavlja rizik. Nakon što povezanost kroz obrazac prestane, pitanje je hoće li partneri jedno prema drugom želeti i moći tražiti nove puteve. Veće unošenje autentičnog sebe u odnos može u partneru izazvati radoznalost i želju da i on u odnos više unese autentičnog sebe ili može u njemu izazvati strah i želju za begom iz odnosa koji ga suočava sa samim sobom.

Pri izlasku iz obrazaca na snazi je autonomija. Zauzimanje za sebe naspram zauzimanja za vezu. Ali, veza bez predanosti biće prazna. Autonomija i predanost dva su suprotna pola koja čine paradoks ljubavnih odnosa u kojima nema jasnih rešenja. Nerešiva, a ujedno i neizbežna pitanja autonomije i predanosti mogu nas samo inspirisati da bolje i dublje upoznajemo sebe, svog partnera i prirodu našeg odnosa.

Da li u vašoj ljubavi vladaju 4 P: ove četiri veze su prava mera vaše intimnosti sa partnerom...

U ljubavi jedno drugom želimo biti što bliži, a da bi erotska želja postojala, moramo biti donekle udaljeni. Ta dinamika između ljubavi i slobode, između predanosti i autonomije ono je što će naš odnos činiti živim. Ako nas strah ne navede na stezanje granica, javiće se znatiželja koja će nas inspirisati da saznamo šta se iza tih granica nalazi. Zadržaće želju s jednim partnerom tokom dugog niza godina znači stalno unositi nepoznato u poznat prostor odnosa. Ili, kako bi rekao Marsel Prust: "Pravo otkrivanje nije u tome da tragamo za novim prostorima, nego u tome da gledamo novim očima."

Izvor: Sensa klub