Mnogi psiholozu ističu da je razvod braka jedan od najstresnijih životnih događaja, ali razvod ne pogađa samo par koji se rastaje, već utiče i na psihu i razvoj deteta. Kako izbeći da dete što manje doživljava psiholoških, emotivnih i mentalnih posledica?
"Razvod uvek predstavlja emocionalnu patnju za sve članove porodice, a posebno za decu. Ukoliko roditelji spretno sprovedu decu kroz ovaj proces itekako mogu da preventiraju da se jave negativne posledice po psihosocijalni razvoj deteta." - izjavila je MinaŠoljaga, doktor psihologije i porodični terapeut za emisiju 150 minuta.
Doktorka ističe da postoje određeni zadaci koje roditelji treba da obave kako bi dete shvatilo razvod na pravi način i kako bi se spečile posledice. Jedan od najvažnijih je "da verbalno i neverbalno pokažu detetu da ga vole".
Kako objašnjava, manja deca su posebno osetljivoija jer često prestanak ljubavi između roditelja mogu razumeti i kao nedostatak ljubavi roditelja prema njemu. "Neretko se dešava da deca osećaju krivicu što su se roditelji razveli, pa im treba objasniti da razvod nije njihova odgovornost i njihova krivica." - objašnjava doktorka psihologija Mina Šoljaga.
Postoje određene greške koje ponavljaju mnogi roditelji, a to može negativno delovati na psihu i razvoj deteta. Uglavnom se to događa kada roditelji nisu na jasan psihološki način prevazišli probleme. "Roditelji nikako ne bi smeli da tretiraju dete kao poštara koje će prenositi poruku od jednog do drugog. Jako je važno da roditelji komuniciraju konkretno i jasno i da ne izazivaju konflikt lojalnosti kod deteta, da ne omalovažavaju drugog roditelja i ne pričaju negativno o drugom roditelju. To je nešto da je ključno i najbitnije."
Deca u različitim uzrastima drugačlije reaguju i proživljavaju razvod braka, ali neki uzrasti su kritičniji. Kako doktorka objašnjava, najdelikatniji period je predškolski uzrast i rani školski uzrast.
"Razvod jeste emocionalna patnja, ali ne treba da se pretoči u psihijatrijski poremećaj ili loša psihosomatsku prilagođenost." - objašnjava doktorka psihologija Mina Šoljaga.
Izvor: Sensa