Kada u životu dođe do stresnih situacija, našem mozgu je potrebno vreme da prepozna novi stresni stimulans, otkrije misli i emocije koje nastaju kao odgovor na njega i prilagodi se onome što doživljava preteće. Zadatak mozga je da vas održi u životu što duže , pa podiže uzbunu pod uticajem svake nove stresne situacije. Potrebno mu je vremena da prepozna novi stresni stimulans, otkrije misli i emocije koje nastaju kao odgovor na njega i prilagodi se onome što preti.
Zapamtite da je prva reakcija na stres najsnažnija. Može doći do napada panike, ali tada je važno da osvestite da će ovo stanje proći. Pokušajte da se oduprete tome kako se osećate. Recite naglas: "Da , ovo me stvarno plaši, bojim se, osećam se slabo, ne mogu da jedem, spavam ili razmišljam o bilo čemu drugom". Kada osvestite svoja osećanja, onda dodajte: "Ali znam da će to uskoro proći, moja anksioznost će se za trenutak smanjiti."
Svako od nas se nosi sa svojom anksioznošću koliko god je to moguće. Neki kroz takvu situaciju žele da prođu sami, drugi odlaze kod svojih najmilijih, treći odmah tragaju za rešenjem, neki se odmah konsultuju sa psihologom, organizuju pomoć, traže informacije itd. Svako na svoj način vraća svoj um u stanje mira i kontrole.
Najčešći strah sa kojim se suočavamo jeste kada razmišljamo o budućnosti, razvijamo namere, vizije kako će nešto izgledati, šta će se dogoditi, mislimo o planovima. Tada se javljaju brige koje su najčešće povezane sa nesigurnosti u svoje potencijale i pesimizmom - Dolazi do pitanja - "Da li ću ja to moći?", "Šta ako nešto krene po zlu?"
U strahu se najviše plašimo gubitka osećaja kontrole. Zato je važno da pokušamo da povratimo makar minimalan uticaj na ono što nam se dešava. Istina je da se naša osećanja ne mogu kontrolisati, ali možemo uticati na svoje misli i one su uzrok većine naših osećanja i anksioznih reakcija. Možete kontrolisati svoje misli. Nemamo uticaja na ono što se dešava. Ne možemo predvideti kako će se sve ovo završiti. Ali mi utičemo na naše misli. Naše misli utiču na naše emocije, a naše emocije utiču na naše postupke. Takođe možemo da izgradimo našu predvidljivost događaja, kao što je planiranje naših narednih 12 sati.
Kako da smanjite strah i zabrinutost:
- Obratite se stručnom licu za savet, u vidu psihologa ili psihoterapeuta
- Pokušajte da ne čitate negativne vesti, da izbegnete negativne ljude...
- Dajte sebi pravo da izrazite svoje emocije na način na koji želite (bez osude ili inhibicije).
- Ako imate priliku da napravite pauzu, pogledate film sa porodicom ili uradite nešto što vas obično oraspoloži, uradite to.
- Ispunite svoje potrebe u situacijama zabrinutosti - sada s epobrinite za sebe, pa će doći vreme kad atreba da mislite i na druge.
- Praktikujte tehnike opuštanja - dišite, meditirajte, molite se. Radite ono što vam najviše pomaže.
Izvor: Sensa