KOJE STVARI ČUVATE U DOMU, A LOŠE UTIČU NA PSIHU: Neoprani prozori, prašina, stari pokloni- šta treba što pre da bacite!

Koje stvari u kući loše utiču na mentalno zdravlje - nered može biti uzrok psiholoških problema i loše energije!

Shutterstock

Dom je naša opaza mira i odmora, naš lični prostor u kojem ispunjava osnovne potrebe, sanjamo, prolazhimo kroz razne emocije, boravimo sa najbližim ljudima. Zbog toga je važno da energija u našem domu bude povoljna, ali ovde ne smemo zanemariti to da energija kuće zavisi i od našeg unutrašnjeg stanja. Takođe, energija u domu utiče na naše mentalno zdravlje, energiju, raspoloženje.

Ova veza enaše i kućne energije je neraskidiva, a to možemo i u praksi potvrditi kada nam se u čistom i urednom domu vrati dobro raspoloženje. Porodični psihološkinja Olga Romaniv otkrila je da određeni nered u kući može ukazivati i na promene u našem unutrašnjem stanju - evo na šta treba da obratite pažnju:

Kroz neoprane prozore

Kako primećuje Olga Romaniv, prozori se u brojnim učenjima povezuju sa očima vlasnika kuće. Kroz prozor posmatramo svet oko nas, ali i puštamo svetlost u naš dom. "Prljavo staklo iskrivljuje stvarnost, čineći je mračnijom i sivom. Pranje prozora je prva stvar od koje treba da počnete čišćenje", objašnjava psiholog. Sunčevasvetlost je, kažu lekari, neophodan element za dobro zdravlje. Nedostatak sunčeve svetlosti dovodi do rizika od gojaznosti, depresije, lošeg sna i stresa. Zbog toga je bitno da prozori budu redovno otvarani kako bi se dom provetrio, ali i očišćeni kako bi svetlost, zajedno sa dobrom energijom ispunila naš dom.

Nagomilane stvari

Hrpa nagomilanih stavri na stolici ili na dasci za peglanje donosi samo dodatni nered i loše raspoloženje. Bacanje stavri na gomilu ukazuje na malodušnost, kako navodi psihološkinja. Kada se nered i nepotrebne stvari umnožavaju, dolazi do veće prašine u domu, pa se povećava rizik i od alergija.

Loš način skladištenja

Ponekad ljudi koriste prostor ispod kreveta za skladištenje nepotrebnih stvari. "Skladištenje ispod kreveta stvari kao što su pokvarena oprema ili beskorisne krpe, dovodi do pogoršanja sna. Važno je da tokom odmora u potpunosti obnovite snagu, organizujete više slobodnog prostora oko sebe i čuvate samo čistu posteljinu ispod kreveta", savetuje psihološkinja.

Red u kući, red u umu!

Prema haosu u kući, stručnjaci mogu čak i da postave dijagnozu - čarape ispod kreveta, stvari okačene na stolice, nakupljena prašina, razbacane knjige i još mnogo toga ukazaće na haos u čovekovoj duši, mislima i životu uopšte, kaže Olga Romaniv. "Nemilosrdno odložite neiskorišćene predmete i odeću koju ne nosite, sredite veš na vreme i očistite. Često, nakon sređivanja stvari na pretrpanim policama, dođe dugo očekivani mir", preporučuje Olga Romaniv. Haos u kući može dovesti do neuroze, kažu stručnjaci, a preterano skupljanje stavri smatra se opsesivno-kompulzivnim poremećajem koje zahteva stručno lečenje.

Posebnu pažnju treba obratiti na kuhinju i polomljeno posuđe. Da bismo uštedeli, ponekad nastavljamo da koristimo posuđe sa naprslinama. Ovo ne samo da povećava rizik od povreda, već i ispunjava vaš dom negativnom energijom. Veruje se da, koristeći takva jela, privlačite negativnu energiju u dom. Ne samo da gledanje na pukotine i ogrebotine na tanjiru, slomljene viljuške ili pukotine na šolji kvari raspoloženje osobe, ove pukotine mogu biti i izvor infekcije, jer se tamo mogu akumulirati bakterije.

Predmeti koji vas podsećaju na loše trenutke iz prošlosti

I u vašem domu sigurno postoje razne uspomene, pa možda i čuvate neke stavri koje vas podsećaju na neke negativne trenutke ili na osobe koje su vas povredile, ozdale. To mogu biti pokloni od bivšeg partnera, sitnice koje vas podsećaju na svađe, lošu energiju, nesreću... Nešto što može biti povezano sa neprijatnim periodom u vašem životu. Takvi predmeti pri samom pogledu na njih mogu izazvati čežnju, ljutnju, ogorčenost. Zato je važno da u domu čuvate stvari koje vas raduju, oraspolože, volite ih. "Mentalno se vraćajući u prošlost, ponovo doživljavate snažne emocije i lišavate se radosti sadašnjosti", objašnjava psihološkinja.

Izvor: Sensa