Dah je veza između fizičkog i mentalnog tela. Taj se nivo u jogi zove pranamaja koša ili energetski nivo postojanja. Regularnim, svesnim i ujednačenim disanjem balansiramo svoje energije na tom nivou postojanja, što povoljno deluje i na telo i na duh, piše Dragan Lončar.  Ako posmatramo sebe u toku dana, primetićemo da smo često u mislima koje nam odvlače puno energije, ili smo potpuno odsutni i uspavani. Što kaže jedan jogi, danas se na Zapadu dešava paradoks, ljudi su danju uspavani, a noću ne mogu da spavaju. Misli pripadaju ili prošlosti (sećanja, tuga za lepim prošlim vremenima ili iskustvima, ili sećanja na stresne događaje, koji ne napuštaju naš podsvesni um) ili budućnosti (planovi, nadanja, očekivanja ili strepnje vezane za budućnost, nesigurnost i sl.). One su mrtve i sve nas više udaljavaju od istine života.

Joga počinje dubokim udahom, kako je rekao jedan od retkih živih autentičnih jogija Svami Satjananda. Dovoljno je da pravilno udahnete i izdahnete nekoliko puta kako biste osetili olakšanje u glavi i svesti koja se sve više bistri. Svesnim disanjem rastvaramo tu frenetičnu inerciju misaonih tokova i osećamo se živim i prisutnim u prostoru i vremenu koje teče. Integrisanje svesnosti tela, ili pojedinih delova tela sa laganim i ujednačenim disanjem, dovodi do smirivanja uma i uravnotežavanja svih vitalnih funkcija u telu.

Pre dve godine naučnici su pri Nacionalnom institutu za zdravlje u Americi došli do značajnog otkrića. Ustanovili su međuzavisnost disanja i krvnog pritiska. Ujednačenim i usporenim disanjem pacijenti koji boluju od hipertenzije u stanju su da redukuju svoj krvni pritisak. Istraživanja na pacijentima pokazala su da je dovoljno desetak minuta dnevno disati polako i ujednačeno kako bi se smanjio rizik od kardiovaskularnih bolesti prouzrokovanih hipertenzijom. Pacijente su naučili tehnici sporog disanja (deset respiracija u minutu; prosečno je, inače, petnaest) i posle dva meseca redovnog, desetominutnog vežbanja, njihov krvni pritisak smanjio se za 10-15 jedinica. Naučnici su ustanovili da usporeno i ujednačeno disanje opušta i širi krvne sudove, pa je to rezultiralo smanjenjem hipertenzije.

Veza između ritma disanja i stresa odavno je primećena. Poznato je da svaka stresna situacija aktivira mehanizam ubrzanog i neujednačenog disanja. To povoljno deluje na aktivnost mozga, jer ubrzano disanje dovodi više kiseonika u krv, (aktivira se i održava mehanizam za „borbu ili bekstvo“), ali zato previše kiseonika u krvi slabi funkciju bubrega da iz organizma eliminišu natrijum, koji igra važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska. (Dr David Anderson bavi se istraživanjem veze između hipertenzije i ljudskog ponašanja.)

Redovnim vežbanjem jednostavnog ujednačenog i usporenog disanja u stanju smo da smanjimo opasnost od infarkta, moždanog udara, bubrežnih disfunkcija, slepila i drugih bolesti koje nastaju kao posledica hipertenzije, nazvane tihi ubica jer neprimetno oštećuje funkciju vitalnih organa.

Još interesantnija iskustva u terapeutskim efektima ujednačenog i usporenog disanja postigao je ruski lekar Butejko, koji ne samo što je hronične astmatičare uspevao da oslobodi te teške bolesti već je i sebe iscelio od malignog oboljenja. Detaljno je opisao svoj metod isceljenja i potkrepio ga veoma korisnim analizama („Lečenje disanjem“, A. Kolobov).

Joga koja svojim tehnikama uravnotežava čitavu ličnost i teži da integriše sve aspekte ličnosti jer jedino tako možemo ponovo postati celoviti, disanju je posvećivala veliku ulogu. Isticala je da je neophodno ovladavanje pravilnim disanjem pre nego što joga aspirant pristupi vežbanju posebnih tehnika joga disanja – tzv. pranajama.

Nastavak članka