Kada je 1990. godine poznati yoga učitelj B. K. S. Iynegar u društvu drugih učitelja yoge posetio zoološki vrt u San Diegu, na trenutak je zastao kraj flamingosa. Nije na njega ostavilo utisak raskošno ružičasto perje te ptice, već način na koji se odmara. Okružena bukom zadivljenih prolaznika, mirna kao stena, ptica je spavala oslonjena samo na jednu nogu. Iyenagar je upitao svoje kolege: Odmarate li se i vi ovako? Odgovor je, naravno, bio negativan. Stajati na jednoj nozi poduhvat je koji mnogima predstavlja napor jer ne mogu da uspostave ravnotežu nad svojim telom.

Ravnoteža se definiše kao sposobnost zadržavanja određenog položaja tela ili dela tela pri kontaktu s podlogom koja miruje ili se kreće.

Kada dobijemo zadatak da stojimo na jednoj nozi, u nama se najpre javlja strah od pada. Yoga, koja se može opisati i kao umeće dovođenja duha i tela u ravnotežu, nudi alate uz pomoć kojih možemo da postignemo ravnotežu u gotovo nezamislivim položajima i uz pomoć kojih taj strah polako nestaje.

Postizanje fizičke ravnoteže donosi i dobrobiti: jačaju se mišići, poboljšava koordinacija pokreta, ali i uravnotežuju telesne funkcije i balansiraju hormoni, što je posebno zanimljivo ženama koje tako na prirodan način ublažuju tegobe poput PMS-a ili one uzrokovane menopauzom. Uz Sensinu saradnicu i učiteljicu yoge Petru Carmichael iz studija Divya Yoga, pokušali smo da otkrijemo kako se u određenim asanama uspostavlja ravnoteža i zašto je to mnogim vežbačima veliki problem.

PageBreak

Pelvično dno drži pranu

Čas yoge sastoji se od niza asana, položaja u kojima vežbamo ravnotežu. Ti položaji zahtevaju aktiviranje mišića, tj. snagu, vežbanje koncentracije, fokusiranost i usklađivanje položaja tela sa zakonima gravitacije. Snagu za izvođenje tih položaja najčešće crpimo iz mišića za koje nismo ni svesni da postoje.

Nabrojimo samo neke. Mišići pelvičnog, odnosno karličnog dna, u obliku broja osam zatvaraju uretru, vaginu i anus. Učestvuju u potpori trbušnih organa i važan su mehanizam za zatvaranje mokraćne bešike. Bez njihovog aktiviranja nemoguće je stajati potpuno uspravno ili izvesti pravilno asane.

Na energetskom nivou pelvično dno zadržava pranu (životnu energiju) u telu. Bitnu ulogu u postizanju ravnoteže imaju i mišići stopala. Veliki broj tih mišića s godinama polagano atrofira, što rezultuje bolovima u kolenima i kičmi. Bez njihovog aktiviranja telo nema stabilan oslonac. Ono je kao stablo bez korenja i teško se "uzemljuje". Stajati uspravno na jednoj nozi nije moguće bez mišića iliopsoasa. Kao najsnažniji podizač natkolenice, odgovoran je za podizanje noge u vazduh. Taj dvojni mišić koji povezuje prednji deo lumbalne kičme i unutrašnju stranu karlice s butnom kosti većim delom je sakriven u telu, vidljiv je tek koji centimetar i po na preponama. Kada je slab, odgovoran je za mnoge probleme s leđima i preponama iako mu se zbog "nevidljivosti" oni retko pripisuju.

Vežbanjem yoge jačaju se ti i mnogi drugi mišići. No jednom kada uz pomoć njih postignemo ravnotežu u određenom položaju, trebalo bi da ih opustimo koliko je to moguće. S vremenom, kada postanete bolji u održavanju ravnoteže, za to ćete sve manje morati da naprežete mišiće.

To je zato što će važnu ulogu u održavanju ravnoteže preuzeti i vaš kostur, koji će nakon mnogo vremena napokon biti u balansu.