Šta dobijamo od joge i šta treba da od nje očekujemo

Vrlo često slušamo hvale poput: „Joga može ovo, joga može ono..." Pohvale se odnose na ono što joga može da nam donese - čak i prosvetljenje, ali retko možemo čuti šta se stvarno dešava kada se neko bavi jogom. Kada se priča o jogi obično se govori u terminima buduće pozitivne promene, ili o tome kakva nas sve ostvarenja čekaju, ali ne i o ograničavajućim faktorima. Kao da će nam joga, čim njom počnemo da se bavimo, doneti čisto.

S druge strane, kada na jogu gledamo kao na živu mogućnost ili svojevrsnu umetnost, da ostanemo radoznalo prisutni i iskreni u čulnom suočavanju sa neposrednom realnošću, joga poprima jedan daleko realniji i širi kontekst. Joga doslovno postaje život i život postaje joga.

S tim u vezi (ovo je mnogo dobra vest), joga nas u suštini vodi upravo tu gde smo u svom svakodnevnom životu, daleko od tobožnjih transcendentalnih ili prevazilažećih realnosti. Naravno, u tom procesu vraćanja u sada/ovde dešavanje većina zamišlja i očekuje da će se desiti nešto sasvim deseto. I tu, pak, nastaju mnogi nepotrebni problemi.

PageBreak

Kada joga postaje život

Da bismo ih izbegli treba da budemo voljni da shvatimo i priznamo, pre svega, jednu od najvećih zabluda po pitanju toga gde nas vodi joga. I drugo, treba da razumemo da dublje istine o jogi ne leže u oblasti našeg ličnog ili spiritualnog iskustva, već u prirodi našeg svakodnevnog odnosa kako sa sobom, tako i sa drugima i celokupnim životom.

Tek kada uvidimo šire implikacije koje prevazilaze našu individualnu priču, znaćemo da cenimo jogu u pravom smislu te reči. Pored toga, imaćemo realan ključ za kompletno ispunjenje svrhe života.
Klasična zabluda, koja se prenosi sa kolena na koleno hiljadama godina, o tome gde ćemo stići na krilima joge samo ako... (postignemo hiljadu i jednu stvar) je verovanje u buduće akumulirano postignuće.

Ova zabluda ide ruku pod ruku sa egocentričnim posmatranjem ličnog progresa i ubeđenjem da postoji konačna crta na kojoj ćemo dostići savršenstvo, trajno oslobođenje ili prosvetljenje. Ona je ta imaginarna svetla tačka na kraju pretpostavljenog tunela - tj. ograničavajućeg vremenskog i svakog drugog okvira - radi koje smo spremni da radimo najšašavije moguće stvari, a sve u nadi da ćemo je dostići i tako, napokon, završiti posao i postati živi svetac. Naravno, to nije moguće pošto u stvarnosti i ne postoji (osim u imaginaciji) onaj ko zamišlja put i stizanje na cilj, kao ni sam cilj. To što postoji, a što zovemo realnost, ili istina o nama i svetu, je već upravo - OVDE/SADA - takva kakva treba da bude. Čuveni zen majstor Dogen je to lepo rekao kada je priupitao svoje učenike: Ako niste u stanju da pronađete istinu upravo tu gde ste, na kojem drugom mestu mislite da ćete je pronaći?

Kako se pravilno izvodi joga lica: sprečite glavobolju i izbrišite bore...

Dakle, umesto da zamišljamo da će se konačno postignuće desiti jednog dana, kao logičan sled akumuliranog postignuća, radije pretvorimo (malo) sutra u danas. Kako? Treba samo da uvidimo kako nas sam stav traženja i stremljenja prema budućem ostvarenju sprečava da to, što mislimo da ćemo postići jednog dana, realizujemo sada i ovde. To je sve. Pitanje je da li smo voljni da dovedemo u pitanje sopstvena uverenja u obliku mentalnih fiksiranih stavova koja nesvesno držimo za istinu, tj. uzimamo zdravo za gotovo? Ako jesmo, onda dobrodošli u realni (sazrevajući) proces joge koji se ne razlikuje od životnog procesa, osim što je neuporedivo brži i dosta bezbolniji.

Izvor: Sensa