Rafinisana ulja najpristupačnija su i najekonomičnija, ali je načinom proizvodnje iz njih eliminisan veliki broj korisnih sastojaka. Pročitajte koje su alternative zdravije...
Na tržištu su dostupne tri vrste biljnih ulja: rafinisana, hladno ceđena i sirova, te se postavlja pitanje za koje ulje se opredeliti. Da bismo bolje razumeli kvalitet ulja koja se nude na tržištu, neophodno je da znamo osnovne stvari o tome kako se ona proizvode. Da bi se dobili ulje, neophodno je odvojiti, odnosno „ekstrahovati" ulje iz biljke od koje se dobija (bila to uljana repica, suncokret, maslina i sl). Najpre se semenka samelje, a potom je neophodno da se ulje odvoji od nemasne materije. To se može uraditi na dva načina: hemijski ili mehanički.
Oprezno u kuhinji: 5 namirnica koje izazivaju umor i depresiju...
Hemijski proces se sastoji u tome da se samleveni materijal pomeša sa toksičnim rastvaračem, najčešće heksanom, koji će izdvojiti ulje iz izvora. Međutim, tako dobijeno ulje se potom mora rafinisati kako bi se otrovni rastvarač uklonio iz njega, da bi se moglo koristiti za ljudsku ishranu. To se postiže zagrevanjem ulja do veoma visoke temperature. Ovaj proces ne samo da menja miris i ukus ulja, već uništava i većinu korisnih sastojaka koje ulje dobijeno od raznih izvora sadrži. Dobija se manje-više čista mast, veoma niskog prehrambenog kvaliteta, a sva rafinisana ulja, ma od koje biljke da su napravljena (suncokret, repica i sl), jedva da se mogu po ukusu razlikovati jedna od drugih. Naravno, na ovakav način se može izdvojiti mnogo više ulja nego mehaničkim ceđenjem, pa je taj metod efikasniji i jeftiniji - zato i preovlađuje u širokoj prodaji.
